Падла звезда́
Низ небо́ падла звезда́,
голема́, убава, лЬскава.
Како́ да је од суво злато искована,
из огањ жив, како́ да је изванута,
јоште жешка.
ТЬвнину прогорела,
Е, кад би знал куде паде.
Да појдем, да ју тражим.
Да ју најдем
онакву́ глоему́, лЬскаву
од злато ковану,
од небо смЬкнуту.
_________________________
Голема – велика
Убава – лепа
Жешка – врућ, врела
Јоште – још
Најдем – нађем
ЛЬскава – сјајна
СмЬкнута – скинута
Све му мЬлко
Бог на чове́ка
слободу дал.
Ал́ Ђавол лукав,
гоџа́ подму́кал
сува се да му ју узне,
У желе́зо тешко
о́ће да га сЬпне,
у дувку длибоку́
дишу́ да му зЬпне.
Тако́ј да га варди
док не одЬпне.
СЬс лЬсн живо́т
И шарену́ лЬжу́
у пропас́ га ока.
Ал́ чове́к ала бил,
Све му мЬлко
што је од Бога доби́л.
За крива́че дукати
он би душу́ прода́л.
Своју́ слободу
он би џабе дал.
__________________________
Ала – аждаја
Бил – био
Варди – чува
Дал – дао
Дувка – рупа
Доби́л – добио
Железо – окови од гвожђа
ЗЬпне – затвори
Криваче – захватање нечега обема шакама
ЛЬсн – лак
ЛЬжу – лаж, лагање
МЬлко – мало
О́ће – хоће
ОдЬпне – умре
Ока – зове
Прода́л – продао
СЬпне – Завеже,
СЬс – с, са
Сува се – пружа се
Тако́ј – тако
Узне – узме
Џабе – бесплатно
ЖИВ САРЊЕН
Врза́зем сам
Жив саˊрањен.
Нити су ме опојали́
Ни по мен́ зарова́ли.
Земљу́ ми на сЬндк
Несу врљи́ли
они́ј ашто су ме сарани́ли
СлЬнце ми жешко засло́нили,
лице́ да ми не греје.
ТЬван облак навле́кли,
студен снег да ме заве́је.
Нагла́в ми бриге наврљаше́
као да несм жив,
С њи ме затрпаше.
_________________________
Врза́зем – преко земље
Врљили – бацили
Зарова́ли – заплакали
Како́ – као
Навле́кли – навукли
Нагла́в – на главу
Наврља́ше – набацаше
Несм – нисам
Несу – нису
Они́ја - они
Опојали – опевали, одржати опело
Саранили́ – сахранили
Сарањен – сахрањен
СЬндк – сандук
СлЬнце – сунце
С њи – са њима
Студен – хладан
ТЬвн – мрачан, таман облак
____________________________________________________________________________
