 |
| Mt. Zion, a view from Abu Tor |
Тако је било од давнина и тако ће се његов живот одвијати кроз будуће векове. Много је тајни које крије, много је цркви које треба посетити, много је Светих места којима се треба поклонити, много је блага које се може видети, а још више је онога скривеног, које само душом човек може осетити.
У југоисточном делу овог загонетно очаравајућег града се налази Брдо Сион. Магнетизам овог места нас није заобишао и једног поподнева смо се упутили у шетњу до Сионских врата на Старом граду.
За разлику од претходних, пошли смо околним, не мање занимљивим путем, који води кроз део модреног Јерусалима.
Улице су се лагано празниле, јер се приближавао Шабат. Наоружани стрпљењем и жељом да додирнемо грађевину стару више од три хиљаде година- Давидов град, брзо смо преваљивали растојање.
Давидова кула својим врхом надвисује околину, те се чини да је ту, на дохват руке, али до ње има доста пешачења. До тамо се никако се не може без заустављања. На сваком кораку нам се поглед задржава на лепоти паркова, уређености школских дворишта или на жардињерама препуним расцветалих циклама свих боја.
Помислих да се налазим у чаробној градској шуми, богатој мирисима мира, тамјана и необичних зачинских трава. Дарује се лепота. На платоу запажамо необичну модерну скулптуру. Старина и модерна се веома добро слажу. Приказана је земља на посебан начин, одузима дах и мами посетиоца да начини фотографију.
Путовање које смо супруг и ја начинили ( без водича и агенције) је од првог до последњег дана боравка доносило само добро, у свему смо имали среће, све коцкице велике слагалице су се самом руком Господњом поклопиле и даривале нас.
Давидову гробницу смо посетили неколико минута пре затварања. На овом за Јевреје и поклонике Старог завета, Светом месту се одвајају жене од мушкараца.
Идем до пролаза за жене.
Клањам се Краљу над краљевима, ономе који је праћком успео да убије Голијата, ономе који је писао најлепше песме Господу, ономе ко ће живети док живи Свето писмо. Велики је тренутак бити део вечности и својом појавом се придружити појавама многих које је пут кроз Светост довео до овог места. После кратког задржавања, јер за Јевреје почиње молитва, настављамо с истраживањем Давидовог града. Проналазимо Цркву Успења Свете Богородице. Задивљеним оком пратим поглед који ме благосиља, гледам нежност којом у рукама држи свој пород. Светле се зидови и чују тихи шапати поклоничке понизности. Да бисмо имали спасење она је жртвовала све.
Кроз ходнике Давидовог града долазимо до табле која указује на Собу тајне вечере. Златни лукови и необични, чаробни шапат задржан између светих зидова припадају Светом Сави, који је некада давно Сионску горњицу откупио од Сарацена и даровао на поклон свом народу. Високи лукови и празнина собе звоне ођеком давнине и прохујалих времена. .
Данас је ту да својом магијом и замишљајућим Христовим гласом и уздасима апостола, прича новозаветне приче.
Време чини своје, сувише брзо пролази. С првим мраком сливамо се у улице Старог града у који улазимо кроз Сионску капију.
Успели смо да пронађемо Манастир Светих архангела, који је краљ Милутин градио. Задивљује мозаик у предулазу и бокор расцветалих орхидеја.
У својим истраживачким походима наишли смо на Црвкву Светог Ђорђа. На улазу је табла. Срећа која се доживи и енергија која се пружа на овом месту немерљива је људском спознајом. Тишина и лепота фрески и мозаика измамљује дах.
Тихо се молим и захваљујем Господу на милости ми дариваној.