ПРОЛЕЋЕ
Касно пре подне на тераси, пролеће,
на столу ванилице, кафа с млеком,
наравно, јато врана све то надлеће,
бранимо се од метле кундаком.
Али ускоро затварамо терасу стаклом,
моћи ће да се потпуно отвара,
па неће оне мени више да праве лом!
Летња позорница се затвара.
Од сад ћемо уживати гледајући игру облака
прелепо цвеће и игру шара,
ветар ће хладити, попут чаробњака,
мирисе босиљка доносиће скитница стара.
Склонићемо све најлон кесе, картоне,
плашила направљена невешто
вртешке за децу, шарене балоне,
ништа, ништа, све ће бити чисто!
Па изволте код нас на чашицу поезије,
имамо лепу музику, дивно цвеће
биће вам пријатно, имаћемо илузије
да смо у замку, али духова бити неће.
ИСТИНА
Велика је истина да од рођења сви ми полако ка смрти идемо.У детињству, све нам је непознато и желимо све да видимо,
Зато смо срећни, јер заправо, још увек ништа не знамо.
Као тинејдџери а и касније, још увек смо довољно млади,
имамо амбиције, размишљамо о томе шта све треба да се уради,
шта ћемо постати, шта ћемо створити, кад ћемо се заљубити,
какви ћемо родитељи бити, где ћемо становати, где се запослити...
О смрти мало ко размишља чак и ако се у породици смрт деси,
заправо о смрти размишљамо тек кад се приближи нашој адреси.
Када смо болесни или после пуно година, та нам се мисао деси.
Када се заврши радни век а ми смо се послу много давали,
одједном постајемо непотребни и неважни, сувишни, мали.
Питамо се шта ћемо сад, обузме нас јад, сузе лице квасе,
ако смо иоле здрави, тело је способно за рад, још не да се,
а пензија је досла, много мања од (мале) плате, чека се,
често смо и сами остали, ма и сами себи сувишни постали.
Зато почните да размишљате на време,нека тај део живота,
онолико колико можете да ухватите, буде пун малих лепота.
Сетите се шта умете да радите, шта ћете другима да оставите.
Можда писање песама, романа, можда хеклање или ткање,
можда виноград или воћњак, има ту посла, лепо је брање,
али и корисно, посадите бадемово дрво, до пензије ће порасти,
знате ли колико бадем кошта? прилично а треба само брати.
латите се нечега што је стално захтевно и тражи креативност.
Креативност и чување здравља су за дуг и срећан живот мост.
И још нешто, негујте се, нека ваше тело буде лепо, миришљаво.
Никако дебело и млохаво, нека коса буде лепа, лице љубазно
Јер ви сте увек, запамтите то, увек у најбољим годинама.
Будите дама, ведра, насмејана, не дајте да вас ишта слама.
Заборавите посао, доста га је било, или ако сте га баш толико волели
наставите да радите оно што вас је толико окупирало, пишите и те ствари
али радите и друго, направите своје слике, али и насликајте сами несто,
учините оно што никад помишљали нисте или нисте чинили често,
ставите све у један лепи ковчежић, украсите га што више, да буде
као ваша душа. Ковчежић стално пуните, пишите дневник, беседе,
забележите ситнице, то је благо које ће остати за вама, које ће
потомци чувати, предавати својој деци, да знају да је давно,
живела бака, лепа, паметна, интересантна, љубопитљива наравно,
креативна, емотивна, аналитична, која им се обраћа својим радовима,
јер жарко, жарко жели да се из свог времена тако повеже са њима.
