Изгибоше народи православни.
Изгибоше народи славни.
Славјански народи.
Изгибоше сребрне рибе у Светој води.
Враћамо се завичају,
Безличн и болесни јадови.
Љубимо војводске земље грумен,
Пупољке дријена и јабуке,
Само су, само нама,
Доспјели презири и муке.
Истресамо смрад бјелосвјетски,
Између гробова и вода,
Гледају из камењара јагњеће очи,
Грбови и сабље војвода.
Вратили би се стидећи у Храм,
Озидан јагодом, у рањева шум,
Пољубили угаслог огњишта плам.
Ал' не да сред села асфалтни друм.
