У осиње гнездо животна прича смештена
прохуји и кад се жури и кад си стално на нули, око тебе се бајке нечије плету,
хваташ суштину догађаја у лету,
биваш у паду, али и у узлету.
Буде кад ти овце нису на броју,
кад ти се чини да си прескочио животну школу,
ниси имун на све што се игде деси
и кад у игри нису лични греси,
животни ток разноврсност подеси.
Баждариш се по потреби,
сажмеш, узмеш, измакнеш се,
храбриш се, постидиш се ...
Музика негде свира
док тебе моћна брига узурпира.
Мешају се женски и мушки гласови,
одгонетни, у личну борбу поведи
са свим што уме да те снађе,
не бирај свагда шта би рађе,
није увек пред тобом глађе.
Бригај и бројне светске море
и ти си члан неприкосновене глобалне школе,
за учење живот је скоцкан цели
од њега се унутра црни, споља побели,
хватају те таласи врели – барку излазу усмери.
Свако се новој светлости весели,
сунцу кад иза облака неочекивано гране,
унутар његовог тела сване,
престаје да броји колике су ране,
макар себе, да је добро, малко обмане.
16. мај 2022.