ПРЕДЈЕЛИ САМОЋЕ
Куда и камо,
путеви гдје су наши.
Куда и камо,
кроз запечаћено вријеме.
Пепео и празан пут
на дну крематоријума.
Срам и пустош
Путовањем кроз ријеч
предјели самоће,
живот ко шољицу чаја
чемером испунили.
На крововима објешен дан,
улази полако
на ломачу живота.
Куда и камо,
путеви гдје су наши,
куда и камо,
кроз запечаћено вријеме.
ЗАБОРАВЉЕНИ САН
Пођимо поново,
у прошле вечери,
међ борове,
међ мирисе трава,
у године јахања на сну.
Пођимо поново,
у клупе,
у недодирљиве пупољке,
у шутњу,
у жудњу.
Разлијмо се,
над водама,
над пољима,
над јутрима,
у роси,
у киши,
у босим табанима.
Разлијмо се над шеницом,
над косом,
над откосом,
над јабуком мојом,
над младим орахом.
О сипљива рачунице,
напоље,
напоље из груди
испуњених колијевком,
напоље из мајчиног сна
испуњеног пролећним јутрима.
Пођимо поново,
у дубине себе,
да босим табанима
камен крваримо.
ДОЛИНА СУЗА
Пишталина јутра,
цури полако у дан.
Времена млазеви танки,
покорицу живота стежу.
Долину суза,
пред силом распећа,
амбиси страха гутају.
Мали се човјек сузом умотава,
пред стрепњом од нових дана.
Господе- путе отвори,
силином мача, сажежи.
Малом човјеку сузу обриши,
нек ноћу умилно сања
ко јагње у Твојој башти.