Словословље: Изузетно успјешно пјесничко вече епског пјесника Радојице Брајовића у Павловграду

Радојица Брајовић (у средини),
Славко Перошевић (лијево)
и Мркоје Лутовац (десно)

У Павловграду (Даниловграду), у препуној сали сали Матице Српске 11. маја 2022.године, очи Василијевдана, дана Светог Василија Острoшког, одржано је пјесничко вече познатог епског пјесника Радојице Брајовића, узорног Бјелопавлића на гласу.
Организатор ове пјесничке вечери је Удружење гуслара "Његош" из Павловграда (Даниловграда) на чијем је челу чувени гуслар Миленко Калезић.

Гости вечери су били: Славко Перошевић, наследник бардова епске поезије Радована Бећировића Требјешког и Божа Ђурановића; врстан епски пјесник Мркоје Лутовац, друштво гуслара из Удружења гуслара „Његош“, а програм је зналачки водила шармантна љепотица Ивана Недић.

Представљајући Радојицу Брајовића епски пјесник Славко Перошевић, између осталог, је нагласио:

„У вријеме када српски епски синови устадоше да од сатанских хорди бране часни крст и вјеру православну,, раме уз раме са најоштријим перима Црне Горе, поносно и храбро стао је син гордих Бјелопавлића, епкси пјесник Радојица Брајовић.

Као звијезде Данице у том тешком вакту засијаше луче епике и српску Спарту, као увијек кроз вјекове, обасјаше благородним Светосавским сјајем и напојише срца српских витезова храброшћу и патриотизмом.

Једна од тих луча је најљепшим сјајем и у бјелопавлићком селу Лазине и у српским срцима будила клицу отпора бесудној ненародној власти која удари на оно што нам је најсветије.

Од тада па до данашњег дана из тог распаљеног бјелопавлићког епског угарка широм Српства врцају варнице у виду најљепших епских поема Радојице Брајовића.

За релативно кратко вријеме оваај бјелопавлићки стиховез се на најљепши могући начин одужио многима и својим сјајним стиховима обесмртио многе српске јунаке, а бесмртећи њих уписао и самог себе у вјечни живот, јер име пјесника, чији стихови се памте и преносе на струне гусла, кроз њих вјечито живи.

Када се роди епски пјесник јуначке душе се радују јер се родио онај који ће о њима казивати на најбољи могући начин. Тако су се, рођењем овог талентованог стихотворца, на небу узрадовале душе бјелопавлићких витезова: Блажа Бошковића, Благоја Јововића, Баја Станишића и осталих, јер се поново родио неко ко ће њиховим именима и дјелима исплести златне ореоле као што их већ плете наш брат Радојица Брајовић.

Овај врли и врсни епски пјесник већ сада је заузео истакнуто мјесто међу својом епском сабраћом у Удружењу српских епских пјесника Црне Горе Радован Бећировић, гдје је, уз пјеснички таленат, људскост један од основних параметара којим се пјесници вреднују, а Радојици не фали ни једног ни другог.

Будући да су ме животни путеви водили неким другим крајевима нијесам имао прилику да ближе упознам пуно Бјелопавлића. Радојица је један од првих, па гледајући кроз њега видим Бјелопавлиће у најљепшем могућем свијетлу.

Ово је његово прво пјесничко вече, аали сам сигуран да ће их бити још много на којима ће прославити своје братство, племе и себе.

Живио наш брат Радојица, живјели витешки Бјелопавлићи и Светосавска Црна Гора...“

Послије уводне Перошевићеве ријечи епски пјесник Радојица Брајовић рецитовао је пјесму

"Мојим родитељима" коју смо већ објавили у часопису Словословље 4. фебруара 2022. године, затим још неколико својих лапидарних епских пјесама које је бројнаа публика често прекидала френетичним аплаузима.

МОЈИМ РОДИТЕЉИМА

Мом оцу и мајци пишем пјесму ову

Пуну искрености са тугом и сјетом

Сјетивши се дана кад по тамном крову

Лутао сам овом бездушном планетом.

И слушао ја сам у свакоме тренуСавјет

благи укор из очевих устаКад

на мене тешка канонада крену

И велика магла Ада да се спуста

Смјерницама правим животнога пута

Учили су мене и прије и сада

"Сваки човјек сине у даљини лута

Кад са њиме бијес и безнађе влада"

"Буди човјек сине у првоме реду"

Рече моја драга и премила мати

"Никад не обрукај ову главу с'једу

И никад се немој издајником звати

Буди као што су били наши преци

Недај част и образ ни за какве паре"

Тако и ја данас причам својој дјеци

Да никада своје не брукају старе

"Свакоме помогни ако имаш моћи

Туђе сузе нека у теби запламте

Па ће тако теби и Господ помоћи

Нек те људи часног и поштеног памте

Не дозволи никад да због тебе неко

Пролази кроз тешке поноре и јаде

Слушај сине добро што ти сада рекох

Само људска дјела часни живот граде"

Вјерујте ме добро и сад покушавам

Да живим по вашој замисли и жељи

За здравље се ваше сваког дана молим

Живи били моји драги родитељи.

Ова пјесма неколико пута је прекидана салвама аплауза.

Поред Брајовића поезију је рецитовао епски пјесник Мркоје Лутовац, као и Славко Перошевић, а импресивно пјесничко вече увеличали су гуслари: Миленко Калезић, предсједник Удружења гуслара „Његош“, Бајо Аџић, Радомир Живковић, затим млади гуслари Синиша Петрић, Балша Радовић, Алекса Дамјановић и други који су побрали громогласне салве аплауза, а посебан утисак на бројне присутне оставио је милозвучан глас Софије Лачевић која је у неколико наврата својим виртуозним етно-појањем буквално затресла препуну салу Матице Српске у Павловграду.