Укопам се у месту кад год пројектујем слику твојих очију
у моме мозгу.
Не могу да раздвојим у том трену десну од леве хемисфере.
Тада се помешају обе и направе читаву галаксију.
Галаксија постане светло зелена са примесама плаве и дода по коју црну тачкицу.
Од тих твојих црних тачкица настану црне рупе које ме увуку у трену.
Онда експлодирам од емоција.
Те емоције створе нити које се повежу и врате ме назад себи.
Ето тако брзо пролети струја твојих очију и помеша љубав са страхом.
Не могу да раздвојим у том трену десну од леве хемисфере.
Тада се помешају обе и направе читаву галаксију.
Галаксија постане светло зелена са примесама плаве и дода по коју црну тачкицу.
Од тих твојих црних тачкица настану црне рупе које ме увуку у трену.
Онда експлодирам од емоција.
Те емоције створе нити које се повежу и врате ме назад себи.
Ето тако брзо пролети струја твојих очију и помеша љубав са страхом.
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Милица
Благојевић, рођена 1991.године у некада славном, а сада заборављеном Неготину.
По занимању медицински радник.Од малена исказује афинитет ка поезији, али тек од скора почиње активније да се бави уметничким стваралаштвом.
Инспирацију црпи како из суморног окружења и безнађа тако из мрачних емоција, музике и литературе.
Велики je љубитељ природе и животиња. Tруди се да сваки слободан тренутак проведе ван бетонског затвора града.
По занимању медицински радник.Од малена исказује афинитет ка поезији, али тек од скора почиње активније да се бави уметничким стваралаштвом.
Инспирацију црпи како из суморног окружења и безнађа тако из мрачних емоција, музике и литературе.
Велики je љубитељ природе и животиња. Tруди се да сваки слободан тренутак проведе ван бетонског затвора града.