Ја невјера никад био нисам,
нит сам био нити ћу кад бити,
него сјутра мислим у Косову
за хришћанску веру погинути;
невјера ти сједи уз кољено,
испод скута пије хладно вино!
(епска
народна песма Кнежева вечера)
Земља је подрхтавала. Топот коња све се јаче чуо. Кроз капију крушевачке тврђаве ујахаће поносно и пркосно
све виђене витешке главе, српски змајеви. Наоштрени нетрпељивошћу и презиром
журе да зелену крв пролију. Тлом нам предуго харају Турци. Као гладни вуци
оштре очњаке над српским стадом, као жедна пашчад кидишу. То су сејачи црне
куге којима кукавице скуте љубе. Гмижу пред турским ногама, понизно главе спуштају,
на колена се бацају, земљу дарују, жене поклањају, светиње руше па џамије дижу.
Додворавају се тим неимарима хаоса и страха, проклетим отимачима наде и мира.
Витезови Лазареви знамење Змаја на грудима носе.
Обистиниће се сутра легенда у коју народ верује. Глава азијатског Лава пашће у
блато одсечена змајевим мачем. Освештаним и благосиљаним.
Косовом ми гмижу сиктаве шарке да га у сотонско легло
претворе. Заклетву ће ноћас српски ратници положити. Животе своје Србији
завештати, за собом оставити
љубе драге и уплакане мајке. Нећемо о образу преговарати, нећемо о Србији
друкчијој мислити сем о оној ослобођеној од барјака турских. Ми круну издајом
сачувати нећемо. Нити ћемо Бога бранити заменом за клечање пред Алахом. Ја се
ноћас не заклињем да би моје речи у историју ушле, него да се зна да се не
продајем за шаку османских сребрњака. Ја ноћас не доказујем верност Лазару, но
овој земљи горкој, претопљеној најцрњом крвљу. Не примам у себе тело и крв
Христову јер тако ред налаже, већ да бих чист сутра под скуте Господу приспео.
Својом заклетвом не спирам клеветања са себе тиме што одбијам да будем отоманско
псето, оно зрно зоби које би гавран да позобе. Заклињем се јер том зулуму сутра
на пут стајем.
Зар ја, побратим Змаја Раданa, друкчије да поступим? Зар пред азапима и акинџијама да
устукнем? Зар ћете и ви, српски витезови? Сутра ћемо крвљу својом залити Косово
равно, да нам божури најлепши процветају. Славите тај трен, славите јер сте
изабрани да браните светињу над светињама. Сутра ћете уписати у небеске
странице пример чојства и јунаштва, успоставити границу између нас и издајника.
И нека другима њихове круне и земље плодне. Привидан је
мир који имају. Сиромашни су дани им земни. Изгубљене су те продане душе. Сутра
победника на Косову бити неће. Само слепац не види шта ће се сутра збити. Само
глуви не чују пој анђела који нас прати у сукоб две вере и два Бога.
Нек не туже сестре сутра, нек не плачу мајке. Ово је
свети бој. Ово је одбрана вере у зла времена. Ово је показивање српске
стаменитости.
Подигните главе високо и пустите да вас обасја Божји
сјај. Прекрстите се, призовите Господа па са његовим именом на уснама не дајте
српство. Са песмом дечанских монаха у одбрану кренимо. Заклетву положимо и Богу
се помолимо. У слози једни другима да обећамо да ћемо Србију ову, на Поморавље
спалу, до последње капи крви да бранимо. Пашће сутра Мурат и синови његови. Тај
кујин пород, та штенад лавља. Обасјаће Србију сунце, макар и за стотине година,
гонећи зелену неман, те пацове и гавранове.
Сутра ће нас разапињати и уједати челичне шејтанске
чељусти. Рат је овај одбрана, не напад. Светлећемо сутра вођени љубављу према
Господу и српству. Оче, помози и опрости што бранећи Тебе сутра предводим на
хиљаде у смрт. Опрости што ћу причешћен посећи главе турске, откидати руке у
којима држе сабље криве. Опрости што тако чувам оно што си ми рекао да је наше.
Ми смо српски витезови, Христови ратници и браниоци. Ми
смо оно на чему Србија данас почива. Ми смо они који су овом народу нада.
Хоћете ли га издати побратими моји?
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Кратке приче су јој објављене у разним зборницима и
електронским медијима.
Носилац је прве награде за причу „Завет“ на конкурсу који
је расписао Verbumlandi Art „Caserta 2017 – La catena della Place” на тему „Мир
и дијалог међу народима“, 2017. године. Награђена на 16. јавном конкурсу
љубавне песме над песмама поводом дана заљубљених на тему „Носталгија љубави“
за најлепшу љубавну песму 2017, Мркоњић град.
Награђена на 17. јавном конкурсу љубавне песме над
песмама поводом дана заљубљених на тему „Гдје си сада љубави моја“, за
најоригиналнију љубавну песму 2018, Мркоњић град. Носилац је друге награде за
причу „Деспино моја“ на конкурсу који је расписао Verbumlandi Art „Caserta 2018
– La catena della Place”, 2018. године.
Носилац је прве награде за причу „Не ружи ме, мајко“ на
конкурсу који је расписао Verbumlandi Art „Caserta 2019 – La catena della
Place”, 2019. године. Другопласирана је на конкурсу „Митрополит Јосиф Цвијовић“
који је расписала редакција „Наше Ужице“, 2019. године.
Награђена је 19. и 20. јавном конкурсу љубавне песме над
песмама поводом дана заљубљених на тему „Љубави“ за најлепши триптих љубавних
песама 2020. и 2021. године, Мркоњић град.
Награђена је на 21. јавном конкурсу љубавне песме над
песмама поводом дана заљубљених на тему „Хоћемо ли на пут љубави“ за
најемотивнију песму 2022. године.
Живи у СремскимКарловцима, где се бави књижевношћу.