Несагледиво савршенство топлине додира оплемењује. Додир површине коже стомака, који грије фетус, тако снажно преноси љубав са мајке на дијете. Очински додири утемељују сигурност и пут...
Размишљам о немогућности доживљаја љубави недодирнутих и хладних људи...Стресем се од те помисли... Ускраћеност до бола, а они нису ни свјесни неописиве љепоте.
Изненадни додир пријатеља лијечи, охрабрује, грије топлином прољетног сунца, тако благо да сва чула производе хорску хармонију тонова. Загрљај партнера са додирима у којима се чују откуцаји срца...
Памтим додир монахиње Марије из манастира Гомионица у коме је спустила на мој длан ручно израђен дрвени крстић опточен благошћу. Додири монашких и свештеничких благослова урезују се у памћење.
Учитељска љубав додирује нашу душу као лептири тек процвао цвијет. Сунчеве зраке додирују наша лица. Продуховљени додири блиских душа инспиративно трепере и срећу чине опипљивом.
На дан светог Василија Острошког, 12.5.2013.год.
Објављено у књизи ЊЕЖНО, Бесједа, Бања Лука, 2016.