Бјежећи
од самог упознавања
Од прилике и самог дружења с некиме
Ствара ру бол опасну по наше аеце
Које и даље бије све због наше срамоте
Да будемо изиграни и повријеђени
Али свакако важно је да се проба макар непто
Јер најлакше на крајуње одустати
Јер за сваки дан неприласка некоме туга сљедује
И ночи су бесане када нема некога крај нас
Да подржи и да радује се сбаком новом дану
Зашто живот је тако морбидно бесмислен
Да и даље тражимо у нечему ситне аномалије?
Анонимни смо по друштвеним мрежама нажалост
Јер и даље све то што ми сањамо
Та наша упознавања падају на само тло
Јер нема разлога да се радујемо више ничему
И зашто и даље вјерујемо више себи него сругима
Ако нас тјерају пријатељи да идемо напријед
Морамо да то учинимо или смо на крјау шоње
Које не могу да од срамоте дигну главу
Али и свако од нас мора да буде јак
Јер друштвене мреже нас убијају веома
И само због лајка наше главе су пуне
Честице нашег поатојања лебде у баздуху
И даље морамо да будемо оно што кесмо
И да се не бојимо ничега у животу
Јер разлог смијеха и постојање наше
Јесте само да не бјежимо од онога што је записано
Јер љубави десе се кад најмање то очекујемо
И да сваки дан нашег постојања јесте
Да будемо опрезни, али и слободни људи
Јер слобода лежи у нама самима
И ми не треба да бјежимо ни од чега
Јер судбина припрема све што скривамо и не желимо!
Од прилике и самог дружења с некиме
Ствара ру бол опасну по наше аеце
Које и даље бије све због наше срамоте
Да будемо изиграни и повријеђени
Али свакако важно је да се проба макар непто
Јер најлакше на крајуње одустати
Јер за сваки дан неприласка некоме туга сљедује
И ночи су бесане када нема некога крај нас
Да подржи и да радује се сбаком новом дану
Зашто живот је тако морбидно бесмислен
Да и даље тражимо у нечему ситне аномалије?
Анонимни смо по друштвеним мрежама нажалост
Јер и даље све то што ми сањамо
Та наша упознавања падају на само тло
Јер нема разлога да се радујемо више ничему
И зашто и даље вјерујемо више себи него сругима
Ако нас тјерају пријатељи да идемо напријед
Морамо да то учинимо или смо на крјау шоње
Које не могу да од срамоте дигну главу
Али и свако од нас мора да буде јак
Јер друштвене мреже нас убијају веома
И само због лајка наше главе су пуне
Честице нашег поатојања лебде у баздуху
И даље морамо да будемо оно што кесмо
И да се не бојимо ничега у животу
Јер разлог смијеха и постојање наше
Јесте само да не бјежимо од онога што је записано
Јер љубави десе се кад најмање то очекујемо
И да сваки дан нашег постојања јесте
Да будемо опрезни, али и слободни људи
Јер слобода лежи у нама самима
И ми не треба да бјежимо ни од чега
Јер судбина припрема све што скривамо и не желимо!