Кад сви тјерају своје – организират ћемо такмичење у трчању.
Допустит ћу кћерки да упише факултет – само да ми по кући не филозофира.
Смањи ту рибу, коју си упецао! Видио сам: била је дупло мања.
Син једног угледног политичара постао је угледни лопов.
То је студент године... годинама студира.
Ови момци не мисле ништа – хоће у политику.
Само ти ради, ја ћу за тебе одмарати... да посао не трпи.
Оставио бих ја сузе за крај да игђе има краја.
Пинокио је толико лагао да ове зиме нисам ни морао куповати дрва.
Балканци су највећи умјетници... у преживљавању.
Одувијек је к'о Земља – у младости је био јак к'о Земља, а сад у старости сваки дан је пијан к'о Земља.
Међу политичарима нитко се није научен родио – сви су купили докторате.
Након што смо их изабрали дигли су нос – сад су почели и кредите.
Биће боље – и лијечници нам одоше преко границе.
Вођиној причи још само не достаје празна слама.
Рат је код нас букнуо уз помоћ америчког фитиља.
Питала ме жена јесам ли купио новине. Требају јој да опере прозоре.
Чим сам им дао глас, ја сам промук'о.
Ономе "колико траје нека траје" - истекао је рок ваљаности.
Рекао сам му " има дана за мегдана" и у бијегу нашао спас.
То што губимо битке неће нас спријечити да и даље ратујемо.
Свака грешка се плаћа – а ја их толико имам да су ми блокирани сви банковни рачуни.
Да ми је владати само пет минута – допустио би радницима да на послу спавају бар пола сата.
Комунисти неће да иду у цркву – јер поп није у њиховој странци.
Ни он се није научен родио. Купио је докторат.
За више интересе морате се спустити још ниже.
Не идем више код лијечника, већ код доктора. Мој лијечник је докторирао.
Не допушта му савјест да на послу преспава цијело радно вријеме.
Сањао сам златне снове – бар сам у сну био богат.
Морамо пазити на чији се рачун шалимо – неки су банкротирали.
Прво су млатили празну сламу, па онда једни друге.
Опет хоће све на своју руку – заборавили да су због тога добили по прстима.
Ми ћемо и даље његовати наше старе обичаје... у Америци, Аустралији и другим прекооцеанским земљама.
Премијер владе је диригент, а слуша Шекса, који му је президент.
Слободу говора држи у себи – запријетили су му да мора шутјети.
Код нас је просјак до просјака... и све тако до владе.
Млади просвјетни радници кукају да нема ђака, а нитко од њих нит се удаје, нит се жени.
Имамо посла у Њемачкој преко главе – избацујемо земљу док копамо канале.
Наша бивша предсједница у Швицарској није нашла посла. Штета, била би јој добра пензија.
Све је могуће, али мој новчаник нема никакве новчане могућности.
Кад сам пук'о од муке, спровели су ме у затвор – нарушавао сам јавни ред и мир.
Да ту не би био почетак њиховог краја, на крају су се договорили да опет почну.
Труди се да напише афоризам – а сваки му испадне преписизам.
Премијерово једино умијеће: зна на који начин да се са нашим новцима размеће.
Док сам радио, убијао сам се од посла – данас се у пензији убијам од досаде.
Гајимо наше обичаје, али нам нешто слабо успијевају.
Који ти је враг... дошао по своје.
Полиција успоставља ред по граду... од каване, до каване.
Професор је добар лијек против несанице – својим предавањима успава студенте.
Ђеца, која су његово богатство, добро су га осиромашила.
По њима дери – то су ратни профитери.
Док се код вас правда дијели – код нас се неправда множи.
Допустит ћу кћерки да упише факултет – само да ми по кући не филозофира.
Смањи ту рибу, коју си упецао! Видио сам: била је дупло мања.
Син једног угледног политичара постао је угледни лопов.
То је студент године... годинама студира.
Ови момци не мисле ништа – хоће у политику.
Само ти ради, ја ћу за тебе одмарати... да посао не трпи.
Оставио бих ја сузе за крај да игђе има краја.
Пинокио је толико лагао да ове зиме нисам ни морао куповати дрва.
Балканци су највећи умјетници... у преживљавању.
Одувијек је к'о Земља – у младости је био јак к'о Земља, а сад у старости сваки дан је пијан к'о Земља.
Међу политичарима нитко се није научен родио – сви су купили докторате.
Након што смо их изабрали дигли су нос – сад су почели и кредите.
Биће боље – и лијечници нам одоше преко границе.
Вођиној причи још само не достаје празна слама.
Рат је код нас букнуо уз помоћ америчког фитиља.
Питала ме жена јесам ли купио новине. Требају јој да опере прозоре.
Чим сам им дао глас, ја сам промук'о.
Ономе "колико траје нека траје" - истекао је рок ваљаности.
Рекао сам му " има дана за мегдана" и у бијегу нашао спас.
То што губимо битке неће нас спријечити да и даље ратујемо.
Свака грешка се плаћа – а ја их толико имам да су ми блокирани сви банковни рачуни.
Да ми је владати само пет минута – допустио би радницима да на послу спавају бар пола сата.
Комунисти неће да иду у цркву – јер поп није у њиховој странци.
Ни он се није научен родио. Купио је докторат.
За више интересе морате се спустити још ниже.
Не идем више код лијечника, већ код доктора. Мој лијечник је докторирао.
Не допушта му савјест да на послу преспава цијело радно вријеме.
Сањао сам златне снове – бар сам у сну био богат.
Морамо пазити на чији се рачун шалимо – неки су банкротирали.
Прво су млатили празну сламу, па онда једни друге.
Опет хоће све на своју руку – заборавили да су због тога добили по прстима.
Ми ћемо и даље његовати наше старе обичаје... у Америци, Аустралији и другим прекооцеанским земљама.
Премијер владе је диригент, а слуша Шекса, који му је президент.
Слободу говора држи у себи – запријетили су му да мора шутјети.
Код нас је просјак до просјака... и све тако до владе.
Млади просвјетни радници кукају да нема ђака, а нитко од њих нит се удаје, нит се жени.
Имамо посла у Њемачкој преко главе – избацујемо земљу док копамо канале.
Наша бивша предсједница у Швицарској није нашла посла. Штета, била би јој добра пензија.
Све је могуће, али мој новчаник нема никакве новчане могућности.
Кад сам пук'о од муке, спровели су ме у затвор – нарушавао сам јавни ред и мир.
Да ту не би био почетак њиховог краја, на крају су се договорили да опет почну.
Труди се да напише афоризам – а сваки му испадне преписизам.
Премијерово једино умијеће: зна на који начин да се са нашим новцима размеће.
Док сам радио, убијао сам се од посла – данас се у пензији убијам од досаде.
Гајимо наше обичаје, али нам нешто слабо успијевају.
Који ти је враг... дошао по своје.
Полиција успоставља ред по граду... од каване, до каване.
Професор је добар лијек против несанице – својим предавањима успава студенте.
Ђеца, која су његово богатство, добро су га осиромашила.
По њима дери – то су ратни профитери.
Док се код вас правда дијели – код нас се неправда множи.
_____________________________________________________________________
