Мој комшија Прежа, добровољни учесник рата из деведесетих, сматра да су за моју муку највећи кривци НАТО милосрдни анђели. Они су, каже, бацили бомбу са неким микроорганизмима који код мене изазивају превелику глад. Предлаже да их тужим у Стразбур, међутим ја немам почетни капитал за тужбу. Све потрошим на храну.
Кума Милодарка мисли да су се у мене уселиле неке нечастиве силе и да ми је једина помоћ баба Ранђијана, најпознатија врачара из влашког села Стрнђемн. Одем тамо, али баба Ранђијани су баш тада давали четрдесетодневни помен.
Вратим се кући и наставим по старом. Кад испразним лонце, шерпе и тигањ са шпорета, нападнем фрижидер, а онда освајам шпајз. Док моји гладују, као да су јасеновачки заточеници, ја трчим на контејнер. Тамо се увек нађе нешто за фруштук, колико да допуним танка и дебела црева, а богами и слепо црево.
Укућани се држе за главу. Не знају како да ме обуздају и доведу у ред. Нарочито жена. Кад ме види да жваћем моментално јој скочи притисак и добије тахикардије. Ја једем, а она у прединфарктном стању. Неколико пута је завршила у хитној помоћи.
Наговорише ме да одем код нутриционисте.
- Строга дијете! – обавести ме лепојка звана нутрициониста.
- Шта не смем да једем?! – питам, а црева ме одају да сам гладан, крче.
- Треба да уносите кобалт, цинк, магнезијум, зеолит, гвожђе, протеине, омега 3 масне киселине, натријум, калцијум и све витамине! – издекламова и даде ми одштампано упутство за поступке код куће.
- Извините, моја жена је пензионисани банкарски службеник! – дођем некако до речи.
- А зашто је то важно?!
- Зато што оброке од намирница које сте ми препоручили може да припреми једино нуклеарни физичар, или доктор хемијских наука. Моја жена би пре направила неутронску бомбу него да зготови паприкаш богат тим вашим микро и макро елементима.
- Господине, најбитније је да избаците масти и угљене хидрате и да обавезно користите зеолит! Он чисти организам од слободних радикала који могу да нанесу велико зло...
- Јел?! – изненадим се. – А ја се баш пре неки дан учланио...
- Шта сте радили?!
- Ма ништа!... Него, јел тај зеолит нека невладина организација?!
- Зеолит је минерал. Код нас га највише има у околини Копаоника.
Послушао сам савет прелепе нутриционисткиње.
* * *
Најпре сам се исчланио из странке да немам никаквих додира ни са слободним ни са овим други радикалима. Сада, пре доручка, свакодневно глођем камен богат зеолитом. Донео ми течин сестрић са Копаоника. Жена је хтела да ми купи таблете, али ја сматрам да је камен органски и да ће ми више помоћи. Укус није лош, али је тврдоћа велика. Осећам да ми се разбежало и оно мало слободних радикала што су се врзмали по мојој подсвести.
И смршао сам прилично. Поломио сам зубе па не могу ништа да једем...
____________________________________________________________________________
