КОЈЕ ЈЕ БОЈЕ СТРАХ
Које је боје страх
На корак од јутра
Застадох
На под
Не стадох
Већ падох
Лице у лишће зарих
Гурам ти ветар
У косу
Не помажу мириси
Твојих ливада
Не пођох
Већ прођох
Вратих ти страх
Који ти у погледу
Нађох
НИСАМ ТЕ БУДИО
Нисам ти рекао
Одакле долазим
И којим језиком
Говорим
Нисам ти бројао
Осмехе
Ни лиске испод бреза
Нисам те будио
Јер је напољу киша
А ветар је однео
Сво дрвеће из дворишта
Нисам покупио
Сво кестење
Птице су га појеле
Просула ми се
Канта жуте боје
Низ целу улицу
До реке
За брдом су
Чекали орлови
И нервозно
Кљуцали стене
У језеру сам видео
Први пут
Слику планине
Нисам те будио
Јер су ми
Жуте дуње
Падале по крову
И љутито сам
Терао пчеле
Које су ми
Носиле цветове
Нисам те будио
Јер сам чекао сунце
И јутро
Да ти широм
Отворим прозор
И одем
Са својим сновима
УБИЈ СНОВЕ
Спавај
На коцкастим
Пластичним јастуцима твојим
И убиј снове
А знала си место
Где зру јагоде
И зашто се губе
Птице из јата
И остају саме
За корак
До галаксије
И за пуну корпу
Ливадског цвећа
На тавану
Убиј снове
Некад смо
Крали из парка руже
И са моста слали поруке
Знала си дотаћи врх планине
И донети парче неба
Док су низ ветар
Папирне громаде грмљеле
Убиј снове
Заборавили смо
Да цртамо кругове
И зашто сунце нађемо
Да понекад ћути
Кад на крају дана
Останем сам
Знала си да кажеш
Падају звезде
Само ти спавај
На својим
Миришљавим ливадама