И истовремено у Рају са Оцем својим
А жене су се тихо молиле
И завршавале дневне послове
А јуче је висио на крсту
Од поднева до трећег сата
Помрачило се небо
И тресла земља
И камење пуцало
А ноћас је земљотрес протресао Балкан
Баш као некад.
И киша је сву ноћ сипила.
Његове ране итекако боле
Јер су ране праведника
Предводника, Божијег сина
Испод срца ми читавог дана
Као да врти нож
И суза ничим изазвана
Док бојим чуваркућу
И размишљам о старим ранама својим
Само што се сада некако не бојим
Јер ускоро ће час васкрсења,
Анђели су невидљиво тихо присутни
Осетим трепет крила.
На мојој тераси цвета старински шебој
И кидам цветиће за јаја, склањајући бубица рој.
Лепим цветиће, па у црвену луковину
Кућа је свечана, мирна, мирише тамјан,
Разговарамо тихо. Ваљда све нас ране боле.
Ипак, у нашим срцима, по сред тих рана,
Тиња радост ноћашњег васкрсења
Које све умива и све мења
Јако се осећа присуство последњих времена.
А и он је обећао да ће поново доћи..
Не знамо кад, само осећамо,
Да ли по дану или ноћћи,
Знаци су, ако си пажљив, ту.
Зато се, иако су тешка, најављена времена,
Осећамо ипак некако лакше, у очекивању смо.
Први је мрак, кишни дан. Гледам небо.
Ближи се трећи дан.
Благодатни огањ се појавио
Јерусалим је објавио.
Доћи ће ускоро и до нас.
Ноћас у глуви час, васкрснуће.
Јеврејин из Галилеје, Исус из Назарета, Христос.
Обећао је, поновио доћи ће.
Благим плавим очима, тамно ме небо гледа.
Доћи ће поново, не знам ни дан ни час,
Божји Син Христос, много је знакова.
Обећао је доћи ће поново због нас.
др Жаклина Манчић