У прољеће он ми дође
и мирисом проговори
радујем се с њим животу,
сунцу, дану, ноћи, зори.
Он у сну дан ми даде
и са њим ми радост дође.
Кипи младост па сласт сипа
као смоква, мед и грожђе.
Наше стопе корак праве
трагови ту су снени,
у сновима пут тражимо
крећући се загрљени.
Онда са њим морем пливам
да у талас дуги зађем.
Страх ме да га не изгубим,
како онда да га нађем.
Покушавам да га спасим
борба је, чари има...
А кад санак пусти оде
мени сузе у очима.