Драгана Керановић: Не може душа дом да пусти

КУЋА
 
На столу им полако догорева свећа,
Пламен тихо, у ноћи се гаси,
Ал' светлост и восак, што полако капље,
Све више их на стару кућу сећа...

Кажу у новом, заборав је лакши,
Нове те цесте у будућност вуку,
Равнице плодне, окупане маглом,
Модре реке на сунцу се сјаје,

Само те подсећају заборав шта је...
 
И не може душа дом да пусти,
Па хиљаду кућа да промени за век,
Увек ће остати у сећању она,
Од земље зидана, трошнога крова,
Соба мала и јастук мек...

 
ДУША
 
Само желим да спавам...
Дуго, дуго да сањам...
Да не осећам тело своје,
Што у болу полако копни...
Да се мисли у ластавицу претворе,
Лете високо, брзо, хитро,
Преко кровова кућа,
Изнад башта и њива родних,
Све до облака румених...
 
Само желим да спавам,
Дуго, дуго да сањам...
Дух мој да вијори као једра барке,
Ваздух слани да ме храни,
Без илузија, без варке...
 
Тело је сандук овој души лудој,
Зар је раскошни мермер, зар су златна слова,
Зар је јорган цвећа над хумком свежом,
Зар је све то за похвалу души?
 
Душа не живи од тих празних знамења,
Од мермера и камења,
Душа се душом поји и храни,
Душа живи од љубави што струји, чува је и брани...

 
ДА МИ ТЕ НИЈЕ ...
 
Да ми те није у грудима оволико,
Да ми те није, куд бих на овом свету?
И чему би уздах, ма чему би издах,
Чему би трептаји ока служили?
И зашто би сунце изнова да се рађа,
Да ме поглед твој у срце овако не погађа...
 
Да ми те није, измишљен би био,
Од финих би те нити саткала и везла,
Најлепше бих речи, најслађе на свету,
У твоје усне пољупцем удахнула,
И звезде бих са неба у твоје очи утиснула...
 
Од струјања радости што ми биће прожима,
Кроз осмех бих твоје име певала,
Да небеса чују, да и земља види,
Да ми те није, не би ни Бог
Имао на чему да ми завиди...

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Рођена у Београду 13. септембра 1991. године, живи у Земуну. Завршила Десету гимназију Михајло Пупин на Новом Београду, студент Филозофског факултета у Београду, одељење за андрагогију.

Писању песама се активно посветила од 2020. године, па све до сада, инспирацију налази у свакодневним животима људи, прошлости, историји, упечатљивим емоцијама које претаче у стихове неретко обојене најразличитијим дијапазоном мрака и светла, тежећи да у свакој песми остави лични печат и поуку колико је живот леп ако га живимо свесно.

Већина написаних песама се може прочитати на фејсбук страници https://m.me/dragana.alfirovic и истоименом инстаграм профилу @drganaalfirovic (профили су под презименом Алфировић како би сачувала од заборава презиме по женској линији).