- Заузели смо став. Они – положај.
- И полиција је за њега рекла да је ружан као лопов. Кад га је синоћ затекла у крађи.
- Они који су нас ослободили југославенског јарма – заборавили су нам скинути тељиг.
- Прекјуче сам пио кафу, јучер каву – а данас ћу на кахву.
- Откад нема шта да једе, ни бубрег му више није у лоју.
- Чешљају нам директора – праве му затворску фризуру.
- Све је мање домаћег васпитања – мораћемо и то увозити.
- Ја више не гањам моду – новчаник ми није у кондицији.
- Лијечник ми је рекао: ако будем јео зобене пахуљице, бићу здрав као коњ.
- Џаба што му се звук клавира није свиђао – сад га свира у затвору.
- Само што су нам дали зелено свјетло – цркла је сијалица.
- Увозићемо нашу радну снагу… из Њемачке.
- Рекоше ми да је то некада био добар чико – а данас сакупља чикове.
- Ништа не види од посла… Чак ни плате.
-Не чуди ме што већина мртвих неће на изборе – нису гласали ни док су били живи.
- Престао је бити сиромах. Сад је просјак.
- Од свих револуција најгора ми је она коју осјећам у стомаку.
- У фирми нам је подијељен вишак… Више нико не ради.
- Да је боље роб него гроб, изјавио је један роб – кад су га присилили да копа гроб.
- Нашу власт треба натјерати да стане близу пећи, јер низа што није загријана.
- Да би им доказао да ми нису гаће на штапу, све сам их повјешао на штрик у дворишту.
-Звиждимо овима који су нам одузели право гласа.
-Не могу бити у њиховој групи – они су за групни…
-„Ови нас гуле“ – жале се крумпири на кухаре.
-Ничег се више не сјећа – изгледа да му је испирање мозга успјело.
- Народ би био пун живота да међу политичарима не влада мртвило.
- Џаба му је „преко воде до слободе“ кад не зна пливати.
- Сад тек видим колико су њихова празна обећања – напухана.
- Пред изборе сви лажу. Након што прођу узалуд нам је од побједника тражити истину.
- Да је свугђе било неправде, то је Калимеро најбоље знао.
- Умро је природном смрћу. Док је шетао у природи.- Која будала воли рат? То је убојство!
- Начео ме зуб времена баш кад ми је стоматолог отишао на годишњи.
- Радили су пуном паром, а онда испарили из државе.
- Толико лажу да им се и Пинокио смије.
- Ево голуба, али је све мање мира.
- Убили су ме у појам! Зашто? Немам појма.
- Нису они толико гладни колико су зинули.
- На суду части - частио сам судије.
- Овисан сам од коцке. Не могу да пијем каву без ње.
- Радили су пуном паром, а онда испарили из државе.
- Некад није знао од свог богатства шта ће – коцка је крива што данас на штапу носи гаће
- Хулигани су се побринули да утакмица буде сјајна – запалили су столице на стадиону.
- Узалуд га је корупција чекала – мито се ни од куда није појавило.
- Синоћ сам сањао свемир – к'о ја падам с Марса.
- Правду нису могли наћи – а нема ни слуге Јернеја.
- Гледам ове банане и размишљам о нашој држави.
- Не волим рат, волим мир. Жалим само што нам Толстој није жив.
- Враг је код нас дошао по своје – послали га Американци.