ЖИВА КАМЕНИЦА
Жива каменица,под њедра литице,
звјерињак сакрила.
У капљици њеној,
ратници видају ране,
орлови бистре вид,
прољећа скупљају росу
и сунце заласке полаже.
Жива каменица,
молитвом посипа пут,
са зебњом пуни дан,
бригу у срце стеже
и пјесму чекањем зове.
Кад кише суморне лију,
под листом дрхтаји зебу,
каменица жива у зубу курјака спава,
муње литице ломе,
а брижни поглед облацима лута.
Каменице живота мог,
сакупи вјеру њену,
трен жеље врати
бјелини што кроз звјерињак ходи.
МАЈЧИНА ЧЕКАЊА
Хладно је, у довратнику пуца зима.
Отварам груди снова,
грејем прозебле руке,
на згаслом огњишту.
Све је ту,
као да никад одлазио нисам.
Само ми кумова слама,
на образу црвеном од стида,
ишчитава полако
њена чекања на тамном пенџеру.
НЕЗАБОРАВ
Гдје да те сачувам,гдје да те сахраним,
под коју мисао
у које срце.
Колевку гдје да ти успавам,
гробницу гдје да ти ископам,
куда ћу са твојим водама,
куда ћу са твојим звијездама.
Невјесто млада
кад снегови ископне
и роса обвије копрену вела твог,
положићу те у сунчев зрак
да с новим свитањем
чекамо нови дан.
___________________________________________________________________________________
