Премало је
таквих прича које се окончају срећно, мада је њима требало само мало да би
имали много.
И куда иду ови дани? Куда иду њих двоје? Да ли се сретну сасвим случајно или је пак то нешто друго што их спаја? Је ли мисле једно на друго у истом времену?
Да ли се воле
у истом времену?
Он је поносан,
оштар на речима и понекад груб. Она је тврдоглава, хировита и себична...
Поносан је
зато јер не жели да она помисли да је исувише рањив, оштар на речима јер упорно
прикрива своја осећања и груб јер жели да створи слику о себи као о каквом
недостижном лику из романа какве она чита... Тврдоглава, јер не жели да
попусти,желећи да он начини први корак, хировита јер сваког пута скрене поглед
или се прави луда, затим данима плаче и каје се јер то није била исправна
одлука, и себична јер не жели никог другог сем њега...
И докле тако?
Докле ће он бежати а она ковати песме посвећене њему?
Док не обиђе
цели свет, не пропутује свим крајевима забачене хемисфере и не види сваки кутак
скривеног и тајновитог... А она ће и даље писати, слагати риму на риму, мисао
на мисао, хватаће сваку поклопљену казаљку на сату и када год погледа на исти
видеће да време тече...
А јесу ли
срећни и задовољни њих двоје јер увек мисле да изгледају као победници?
Не.
То се само
њихова подсвест поиграва са њима, дајући им осећај имфериорности и
непоколебљивости. А истина је, њему задрхти глас и немоћан је пред њом, а њој
клецну колена и ритам срца се убрза. Могу да причају до бескраја... Да се
смеју, шале, саветују, могу једно другом да буду све, сапутник кроз живот и
инспирација у писању... Способни су да се друже али и да нетремице посматрају једно
друго, да гледају у звезде и корачају напред, имају моћ да улепшају своју
стварност.
А шта ће
учинити то двоје?
Ништа.
Он ће мислити
да она има стотину других који јој се удварају и да, према томе нема никакве
шансе... А она ће вечно чекати само њега, плашећи се да прва призна своја
искрена осећања у страху да ће бити суово одбијена, изругана и занавек
одбачена. Дакле, страх им је ушао под кожу, понос се држи изнад свега а у
венама им тече бојазан, а опет, испаштаће они, њихова љубав и све оне прећутане
речи које су ипак испловиле у овај свет али у облику суза.
А шта раде њих
двоје?
Он чита њене
песме и зна да су о њему, бежи од себе и свог срца посматрајући је из прикрајка
глумећи хладноћу, а она силно жели да га види, плаши се да му приђе и сваког
дана живи у нади да ће да срести...