СРБИЈА ЋЕ УСТАТИ
Да није изгинуло толико Срба
у ратовима који су просли,
Правих, чврстих, стамених,
Који су за домовину живот дали
Сада не би било дрогираних
Јер заиста је Срба остало
за испод једне шљиве,
Сада би Србија била подигнуте главе,
Без шлихтара, чопора што живе како живе
Јадно и бедно, да их се стидим
и не желим да их видим
И не признајем да су ми род
Јер моји су преци сви мушки
Дали живот за српски род!
И све моје преткиње жене биле су
и мушко и женско!
Српкињо сестро
Брате Србине, ви испод шљиве
Са вама сам и ја,
Остала пашчад, то није Србија!
Много се ратовало,
Много се гинуло,
Мало је Срба остало,
Али јака је то сорта,
Само мало времена,
Да оживе и размноже се
ови испод шљиве
И протерају лопове
Србија ће устати,
Сада још није!
РЕКЕ
Различите реке теку кроз Србију.
Играју се, хуче, пониру, елегантно се вију.
Пролазе кроз још увек чисте,
зелене, лепе наше пејзаже.
Само, као што ни људи више нису исти,
(многи су пропали, постали нечисти)
не очекујте да исте буду и реке.
Неке су, хладне, лепе, далеке, тамније.
Таман помислиш-ове су исте као оне раније,
кад, оне под површином смртоносно ђубре ваљају
и мирно теку даље, а на обалама га испостављају,
мирне, зелено-плаве, баш као зли притворни људи.
То су те су наопаке, зле, непредвидиве ћуди.
Неке су мале, немирне, као дечица шашаве,
па их кроте мини-хидроелектране
убијајући у њима сав живи свет.
Те умиру као наивни људи и остаје мртво корито,
да би се још више обогатио неко, ко већ има толико!
Опстају само оне највеће што масу воде носе.
Оне су снажне, ако их прљају, изађе на површину шљам,
остане у неком врбаку....Просто, не можеш загадити сваку реку.
Као ни сваког човека.
И још нешто - све реке у себи ваљају и злато и блато.
А злато и блато се не мешају.
Што више злата имају, то су вредније
а ко зна какво се још богатство у њима крије...
Бисерне шкољке, нове рибље врсте...Оне су као снажни људи.
Опстају и хитре, са мање воде, одједном водопад прсне,
па онда нестане и на другом месту „васкрсне“.
Не можеш их укротити, искористити и убити.
Паметном, поштеном човеку,
ваља опонашати такву реку.
НА ЦВЕТИ
Хеј ви бездушни посматрачи туђих живота
Како вас није срамота
Имате своје животиће
Па их живите
Толико сте бедни
Без емоција
Без мозга
Хришћани нисте а честитаћете данас Цвети,
Што мене неће да изненади.
Јер јуче сам вас све видела.
Јадна дружина, бедна дружина
Одувек била и остала.
Зла, пакосна, на путу да прохода
Али на четири ноге.
Хајде, гоните се од мене- баба роге
Јуче сте се показали
Зато учините једно Клик
Нећу да будем пријатељ с вама.
Идите зевајте по туђим двориштима.
п.с.
Цвети нису дан кад се бере цвеће. Едукујте своје празне главе
ви који би мирно пратили моје умирање. Губите се!
___________________________________________________________________________
