По цео дан сакупља најлона
бале,
Носи их у свој трошни дом
На самом крају Циган-мале
На прагу је друге деценије,
а већ се насред прашњавог сокака
испред запуштене авлије
играју његова четири гаравка.
Хатиџа је са Рамаданом у браку,
тек је напунила двадесето лето,
а већ се у напупелом стомаку
бацака њено нерођено пето.
Касно поподне сваког дана,
ослоњена на тополу самониклу
Хатиџа чека свога Рамадана
да се појави на трициклу.
Чим би спазила облак пршине
на почетку прашњавог пута,
Хатиџи осмех на лицу сине
Пригрли децу поред скута.
Тад` јој је лепа Циган-мала,
захваљује се Богу до неба,
зна да ће поред гомиле бала
бити и векне баченог хлеба.
ослоњена на тополу самониклу
Хатиџа чека свога Рамадана
да се појави на трициклу.
Чим би спазила облак пршине
на почетку прашњавог пута,
Хатиџи осмех на лицу сине
Пригрли децу поред скута.
Тад` јој је лепа Циган-мала,
захваљује се Богу до неба,
зна да ће поред гомиле бала
бити и векне баченог хлеба.