Милост га обаспе
Осети
Доживи
Хода.
Под небом обојеним духовношћу
Доживех миран сан.
Јутро је освануло обасјано сунчевом светлошћу. Мирише наранџин плод на бескрајним плантажама, миришу палмини листови који скривају богатство урминог плода. Опија ваздух и задрхти срце у панонским грудима.
Устали смо рано. Чека нас пут. С поштовањем смо прошли поред Јафа и наставили до Дамаскус капије где је аутобуско стајалиште. Улазимо у аутобус. Помоћ добијамо од љубазног младића са кипом на глави. На добром смо путу. Километри не значе ништа осим појачавања жеље да стигнемо у Витлејем.
Бадњи дан је.
Смењују се јерусалимске и витлејемске улице.
Беле грађевине.
Чистота ваздуха и мноштво људи. Упућујемо се према центру Витлејема, до места где се налази Светиња. Обраћа нам се млада жена. Из Индије је. Са супругом и сином од неких седам - осам година су пошли до Цркве Христовог рођења. Иако су Хинду, желе да у Светом дану посете и додирну Звезду. Желе да свом сину и себи покажу значење поштовања светиња других вера. Сазнајемо да се Црква затвара у једанаест часова, јер се припремају Богослужења, а очекује се око триста хиљада посетилаца. Радост ме преплављује. Једна сам од њих. На време смо пошли. Имаћемо времена за све.
Колико се пута у човековом животу може доживети таква милост?
После двадесетак минута стижемо до малог улаза. Камен на камену. Камени улаз у некадашњу пећину, данас Цркву Христовог рођења. Погнух леђа и уђох. Светлошћу обасјана унутрашњост ме додирује божанском енергијом. Мноштво је у реду. Чека се уз лагани задивљени жамор. Прилазимо олтару, сија Витлејемска звезда на њему. Све је спремно за обележавање великог празника. Лагано се крећемо до места на коме је улаз у пећину где је Девица Марија родила Христа. Мали простор захтева велико стрпљење и толерантност. Људи је много. Сви смо ту са истим циљем. Сагињем се и лагано прилазим месту на коме је Мали Христ угледао свет. На месту је Звезда која је давно указала на рођење спаситеља. Од сребра је са светим речима исписаним као радост, предсказање, указивање на част што се налазим поред ње. Изнад висе кандила. Шест их је. Трепере жишкице у нима.
Мала сам и понизна.
Додирујем Звезду.
Хлади и греје.
Уздиже душу.
Мирише тамјан у ваздуху и мирис бројних свећа. Изговарам молитву. Пуштам да ме додирне Свети дух. Пуштам сузе. Пред очима су сви које волим и које поштујем. Молитва је за све њих, за нас , за миле и драге, за радост живота.
Лагано се померам. Остала бих још, али бројни чекају. Пролазим поред нише која представља пећину у којој су седела три мудраца, која су дошла да поздраве рођење Спасиоца. Она је празна, без украса. Онаква каква је некада била. Излазим из крипте. Дајем прилог, узимам свеће и палим их. Миришу по Витлејему, сјај им је попут звезда на високом небу. Уздижу се. Додирују висине.
Радост.
Погињем леђа и излазим напоље. Простор кроз који је малопре био дозвољен пролаз, сада је затворен. Мноштво се увећало.
Улазимо у метеж. Мешамо се. Део смо мноштва. Обузима нас иста радост. Следи процесија. Мажореткиње, бубњари, народни инструменти бројна младост и свирачи. Сви у истом ритму. Чују се гајде.
Застајемо. Дивљење нас преплављује у налету позитивне енергије. Богослужења почињу ускоро. Гужва је све већа. Полако се извлачимо.
Враћамо се у Јерусалим.
Почиње божићно вече.
Желимо да га проведемо у Старом граду. Он је подељен на четири дела: Хришћански, Јерменски, Муслимански и Јеврејски. Високе зидине обложене јерусалимским белим каменом( употреба у градњи се задржала још из времена краља Давида и траје до данашњих дана) откривају врх окићене јелке. Кроз Јафа капију се упућујемо у том правцу. Први сумрак појачава осећај празника. Утапамо се у колону добронамерника и свечано обучених људи. Не разликујемо се.
Исти смо на истом.
Хришћани смо.
Однекуд до нас допире мирис цимета и звук анђеоских гласова. Певају се божићне песме. Девојка са капицом Божић Бате нуди колаче и позива на са на прославу Бадње Вечери. Улазимо. Осмех и осмех.
Срећа у ваздуху.
Радост давања и примања. Понуђено се не одбија. Лагано испијамо кувано слатко божићно вино зачињено циметом и грицкамо украшене медењаке и куглице са бадемима. Сви се радују и једни другима честитају. Позитивна енергија која влада у Хришћанској заједници прелази с једног човека на другог. Радост свуда, на сваком кораку.
Срећна сам што сам доживела милост Господњу да се нађем на овом месту.
Умор нас савладава. Упућујемо се до нашег малог станчића. Врата на већем су отворена. Слави се Божић. Позвани смо. Честитамо и пуштамо младост да настави славље.