Заробљен, у овом тесном телу,
А душа би да лети, попут албатроса,
Јурећи срећу, као какву газелу,
Заробљен, у овом рањеном срцу,
Које је давало, а и опет би исто,
Јер то приличи сваком јунаку и борцу,
Иако је на беспућу, врло често!
Заробљен, у бесаним ноћима дугим,
Другујући са мислима и бићем својим.
Али, већ сада, крећем путем другим,
И до новог почетка, секунде бројим!
Са срца и тела скидам ланце немира
И, напокон, летим ка новом и лепшем.
Ако треба, и до далеких звезда и свемира,
Док љубављу и оптимизмом одишем!
_______________________________________
