Кроз улице Старог града оџвањају гласови давнина, а ветрови у најскривенијим угловима камених цркава причају своје приче. Испевају се Давидове песме, плаче се под Соломоновим храмом, уздише се за страдалницима и нада се поновном васкрсењу оних који нису са нама. Траже се трагови изгубљеног заветног ковчега и плоче Мојсијеве.
Делим радост и тугу.
Виа Долороса:
Непосредно по улазу у Стари град кроз Лављу капију наилазимо на прву станицу Христовог страдања. То је Тврђава , данас вила Антонија, место на коме је Исусу суђено. Бели се камени зид, бели се краљевски грб на улазу, мноштво ходочасника у стрпљењу формира ред да уђе у просторију која означава место суђења.
Преплављује ме чистота. Док затварам очи до мене допире глас из давнина помешан са болом и сузама. Мешају се праведни и кривци, нестаје разума, а казна се прима као неминовно.
Лако се без крста на леђима стиже до друге станице на којој је Исус бичеван и окруњен трновом круном. С висине зида у мене гледа измучено лице рођеног да страда за све нас. Фијуче бич и оџвања неверица присталица Христових. Око мене шапат.
Глатки камен испод ногу, влажан од многе влаге заостале иза ноћи, упозорава на опрез у ходању. Проклизавам, задржавам се усправном и плачем над првим Исусовим падом. Улазим у Пољску капелу. У ниши унутар капеле је скулптура Исуса.
Крст га је притиснуо.
Знам.
Тешко је човеку да носи свој крст на леђима.
Ипак Господ нам је доделио онолики терет колики можемо да понесемо.
Страдање над страдањима.
Изговарам речи молитве. Молим за лакше ношење крстова датих руком Господњом.
Мајко над мајкама, велики је бол и жељење над својим дететом. Саосећам са болом Богородице, у Јерменској капели се клањам Мајци над мајкама. Место сусрета мајке и сина је преда мном.
Глатки камен испод ногу и тежина крста су превелики терет за мученика. На петој станици Исусу помаже Симон из Киринеје. Он снагом својом и добротом душе преузима ношење крста. Кроз мисли ми оџвања бич и пуцање коже доброг човека који болом плаћа своје доброчинство.
Доброчинстава су поред нас.
У тишини својој добро учинити, је част и предност.
С неба се упутила ситна киша, лагано се слива преко броја шест.
На шестој станици Вероника брише Исусу лице. Нежношћу својом даје ми снагу. Њена нежност траје до дана данашњег.
Други пад под крстом. Киша јаче пада, слива се и кваси моје рукаве. Група Корејаца клечи пред овим светим местом. Молим са њима.
На каменом зиду је обележје осме станице Христовог страдања, по предању он говори:
,,Кћери Јерусалимске не плачите за мном, него плачите за собом и децом својом" .
Дотичем промрзлим прстима крст на зиду. Сакупљам делове речи расутих кроз магле времена. Све је јасно, живо, поново рођено.
Како да не плачем?
Трећи пад
У близини Голготе, после великог успона према њој, Исус је поново пао. На овом месту се налази почетак хришћанског дела Старог Града. Лавља капија је улаз у муслимански део и део страдалног пута који води кроз њега.
Пре улаза у Цркву Христовог гроба се полако спушта у крипту. Некада је то било подножје брда Голгота, где је са Исуса била скинута одећа. Подељена је онима који су стајали у окупљеној гомили. Јека кроз векове.
Високо степениште води до места распећа. Призор који се тада угледа испуњава душу необичном лепотом. Таваница је сводовима подељена на три дела који, иако су делови, чине јединствену и нераскидиву целину. Ту су католичке, коптске и јерменске фреске које показују детаље христовог живота. Зидови немим језиком и сликом причај у старозаветне приче. Ту је Аврам поред њега је Анђео који му задржава руку. Ту је Мајка Марија. Ту су сви са којима се Исус сусрео на свом страдалном путу, сви су поред њега добили своје место у вечним просторима неба. Фреска говори.
Додирујем камену плочу на којој је Исус лежао док су га закивали на крст. Под стаклом је камен који је пукао у тренутку његове смрти.
Испод камене нише је место где је био забоден крст са Исусовим телом. Иако је
гужва на овом светом месту велика, у тренутку када се на коленима молим додирујући звезду распећа имам савршени мир. Нестали су гласови дивљења и плач окупљених верника, нестао је жамор и уздаси, остала сам сама да у миру осетим дах минулог времена. Оче наш који си на небесима...
После скидања са крста тело Исусово је постављено на Плочу миропомазања. Мирише миро из ружичасте камене плоче. Лагано је додирујем. Изнад главе ми је осам великих лампи-кандила која представљају осам хришћанских заједница.
На овом светом месту, схаватам да су хришћани исти и да су небитне разлике међу нама. Овде су људи с истом мишљу клањају се светињама, ходочасници су и верници хришћанства без обзира на хришћанску заједницу којој припадају.
Најсветије место је Црква у цркви. Христов гроб. Место где је Исус сахрањен и одакле је трећег дана у недељу васкрсао. Гроб је празан. Чека се ред да се уђе у ово Светилиште.
Чекам поново.
Рано јутрос смо били на овом месту. Желели смо да као део сећања понесемо тренутак отварања Цркве Светог гроба када Муслиман задужен за њено отварање то учини. Понели смо и тренутке мењања уља у кандилима која се никада не гасе.
Изнад улаза у гроб је венац Апостола. Сједињени и спремни да шире Хришћанство по свету стоје као темељ и доказ да је Исус Васкрсао и да је вечни живот могућ ако се мали човек одржи на Христовом путу.
Необично је наћи се у толикој енергији различитих људи. Свако од њих укључујући и мене се разликује, носи са собом проблеме, бригу,надања, страхове и лепоту.
Сви смо ношени невидљивим анђеоским крилима задивљени и даровани необичним миром.
Сви смо понизни пред празнином гроба. Ходочасник је испунио свој задатак молитвом над хладном каменом плочом.
Поред овог Светог места смо у својим дугим шетњама прошли много пута. Сусретали смо се са различитим људима, разговарали смо са једнакима с поштовањем и љубављу каја се у овој количини може осетити само на овом месту.
На питање: ,, Шта си донела из Израела? " постоји одговор:
Много духовности, доброте и радости.
Хвала вама драги читаоци на стрпљењу у читању мојих записа. Они су мали део доживљеног.
Остајте ми здрави и весели. Немојте се плашити даљина и непознатих крајева. Немојте се плашити различитих вера и нација.
С вером у Бога све је могуће.