У сан ми тако слетиш, попут неке рајске птице
И лепотом прождиреш све оно што вреди у мени
У њему упорно гледам лепо анђеоско лице
Иако су дани за обоје већ одавно одбројани
У часима, када осетим заносне мирисе твоје
Душа ми задрхти и на ситне делове се распада
Око тебе крену да се разливају најлепше боје
Око тебе крену да се разливају најлепше боје
Доносећи ми кошмар, пун емотивних испада
У свом јаду и безнађу твој лик изнова тражим
Иако срце туче и стрепња га све више пробада
Чак и на болној јави кренућу да га потражим
...