Поштовани,
Дозволите да вам се обратим поводом битне ствари, поводом теме која се назире иза сваког прикрајка наших живота, која је стално ту, чека да је познамо и спознамо, поводом догађаја и науке која нам се свима јавља и намеће. Дозволите ми да направим увод у оно што је велико познање за све нас, оно што нам може бити мирна оаза у овом бурном свету,што нам може бити вечити водич, водич онамо одакле је све почело. Дозволите ми да посведочим науку која нас може миловати између заглавака и мождине и у дубинама наших срца.
Дозволите ми да вам укажем на почетак путовања спознаје језика културе и нас самих. Поштовани дозволите ми да вам представим слово ђерв.
Оно мени звучи као вожд, као водич неки, као показатељ….
Оно мени звучи као Георгије Победоносац, јер носи победу,
Обесправљеним и утученим наду враћа,
Чини да сви блистамо светлошћу познања
У вртоглавој магли садашње реалности да се боље види, прапостојбином и исконом, да нам гледати годи
Тако га доживљавам.
Кажу да значи шума а оно је и плодна њива која спаја језике и народе, изродило је "ђ" и "џ"
Као водич у време минулих лета
И догађаја остављених да слова
Приповедају генерацијама новим
Да приповедају о љубави борби и жртви
Коју стари нараштаји храбро понеше
Слово ђерв није тамо само неко обично слово важно за историчаре и студенте или за неки народ.То је слово увода у животе читавих генерација и народа који живеше заједно и браћом се зваше у земљи која ноћи заборава не познаваше и ово слово се сада враћа да оно што је у заборав пало из заборава истргне. Оно је преживели сведок онога, што ми уистину јесмо. Оно нас води путем братског познања као и самопознања онога што ми под свеколиком капом небеском јесмо, води нас до дешавања неслућених генерацијама нашим.А ту је са нама од искона било, када су људи грнчарије неким знацима означавали и оним што ми данас словима зовемо време мерили, када су се сви народи познавали и разумели, када су заједничко предање имали и братски однос међу собом вредновали, преко времена славних владара и храбрих витезова, до времена борбе народа за слободу и живот, у зноју труда свога и љубави, али то је ипак слово које неприпада овом времену, слово које несклапа бизнис и не господари већ као неки добри брат,пријатељ, нама служи за свеколико усавршавање То је и оно слово које нам творац даде, а сада се налази на раскрсници као неко светло које нам показује куда морамо ићи. Запловимо у овај плес, плес љубави по океану мудрости, плес познавања предака и заједнице праведних.Пожањимо искуство заборављено од давних генерација. Уђимо у шаренолику шуму познања, шарени луг слова и њиву изобиља где хитре птице радости нових дана осунчаних љубављу и спознајом дубина наших бића Богом мудрости припремљени за свакога од нас.
Поштовани и љубљени слово ђерв
* * *
Ноћ
Покушавајући да нађе звездано небо и да га види дуго је ходао…. Где год да упути поглед видео је само улично светло и блештеће излоге од радњи. Ноћ је а све се види скоро као по дану. Мислио је да ако успе да пронађе ноћ, ако нађе прави смирај дана да ће успети да пронађе свој мир, онај стваралачки импулс који је живот створио и који се животом зове. Требало му је мало времена да дође до парка….И коначно угледао је по целом хоризонту и свуда око њега природан мир,исконски мир, Богом дани смирај. Није џабе Бог предвидео смену дана и ноћи, ноћи када читава природа почива. Док је размишљао из даљине је допирао помешани звук моторних возила и ко зна чега још и звучао је ужасно.Пратиле су га час сирене час јачи звуци већих возила. Овде на граници између вештачког и природног света могао је да се сети себе.Пријатне мисли долазиле су му у сећању праћене најлепшим осетима које су као поручене долазиле једне за другом.Док је ходао видео је око себе обрисе дрвећа а између њих се језеро блистао на месечини. Изгледало је као нека савршена глатка површина у којој се околина осликавала. Понекад би глатку површину пресецали мали бродићи који су испустали звуке правећи иза себе траг који се симетрично ширио у виду троугла. „Патке“рекао је скоро наглас смешећи се…. Сада су већ певале у хору, дозивајући се са једног краја језерцета на други. Сео је на клупу. Обилазио је погледом око себе. Тамо негде између редова дрвећа светлили су фарови аутомобила и насумично би прошао по који пролазник.Смењивале су се плава, зелена, црвена светлост. Одавде је све некако изгледало другачије спокојно и идилично. Поред путељка простирала се ливада попуњена местимично раскошним дрвећем које је повремено плесало на благом вечерњем поветарцу…. Осећао је као да учествује у тој чудесној представи, уствари боље рећи животној причи коју нам Творац од почетка па све до вечности прича. Није знао цео превод те приче али имао је утисак да поред свега напредује у разумевању…..Разумевао је негде нечим дубоко у себи…. У парку да је било једва троје четворо људи, а тамо неколико стотина метара даље у правцу центра града стотине па и хиљаде. Препустио се сећањима, сећао се себе, подсећао се шта је то живот.
Чини му се да од свакодневног темпа живота у модерном великом граду све постаје рутина. Сада овде може да осети радости живота. На средини језерцета било је острво и на њему је пронашао средину свога бића. Испливала је блага и стална љубав, Творчева љубав,подстичући га на то да се сети шта је живот.И сетио се и осетио. Некада нешто што доживимо у животу узимамо здраво за готово, а ти моменти нам како се увек испостави, могу донети обнову бића. Срећан због овога доживљаја и укрепљен овом идилом пошао је кући, обогаћен неизрецивим богатством које неби мењао ни зашта. Гледао је небо прошарано сивим облачцима иза којих би сијао краљ ноћи месец.Пловио је мирно до свога дома вођен овим догађајем у пријатно вече и мирну ноћ.
__________________________________________________________
1.
Сунце му је дало
Ону искру дар живота предало
Храна су му кише
И поветарци благи од којих све замирише
У времену цветном крије се чар
У рано пролеће никао је дар
То је јоргован
Мирисе дивне шири
И бојом својом околину кити
Место важно има у цветној свити
Пролазници незнани и знани
Поред његовог стабла одмор су нашли
На све стране људе мами
Птице су дом нашле на његовој грани
Све живо воли ту да борави
Бојом јоргована живот зачини
Па се у висине радости вини
Нека те прате мириси бајни
Божоје творевине за живот сјајни
2.
Шта ме мени враћа
Подле поноћи негде у часове ране свежина свраћа
Животна радост нама угађа
Божијом промишљу вођена никоме никад небуде кратка
Дал су звуци јутра чила
Или је росина свежина мила
Дал је измаглица бела
Ил боја неба тамно црвена
Дал је месец на заласку
Или први зраци сунца на истоку
Зора руди
То се живот буди
Како пријатна хладноћа
Уз цвркут птица раноранилаца стиже бистроћа
Новога дана
Наде нове приспеле су
Старе бриге ране нестале су
Са истока зора ту је
То се сунце буди греје
Покоји облачак
Кода креће на пут дугачак
Мрсец залази уморно санак снива
Кода и сам у погледу ужива
Док зора пристиже
Људи се буде на посао се стиже
Чује се раздрагана ларма
Дан нови стиже почиње галама
Вредно започећемо дан
Стварања мучења а увек љубављу ран
Сневам будан увек исти сан
О крају мука,спасењу и срећи за све за то сам рад
3.
Нешто бело је ливаду зачинило
Зелену пољану дивном начинило
Између редова цвећа шарена
Порасла је читава чета рада бела
По крајевима се маслачак жути
Свима су нам пријатни ови пути
Кроз густе крошње сунце сија
Цвркутом птица милина избија
Беле раде са љубичицама зборе
Једне поред других расту кода се воле
По који јоргован успут се шарени
Нешто лепо познато а чини се ко заборављено кода нам вели
Како су дивне цветне пољане
Својом свежином пролазноке маме
Клупа испод старе липе
Приче чува које се свакоме свиде
У даљини се чује дечија граја
О како лепа земаљска раја
Лепо је седети овде уз овакав хор
Душу одмарати и слушати природни зов.
4.
Зора свиће
Дан се руди
Ајде животе се пробуди
Мени вамо пожури
Води ме где је плаво
Води ме на небо вамо
Води ме до извора
Источника доброга
Да се снаге напијем
Да се мука моја разлије
Зоро рана
Богом добра изабрана
Нове шансе
Нове приче
У мени сада нада свиће
Јутро лепе вести носи
Јутро ме путем проноси
Путем добра
Путем рада
Путем мога завичаја
Зоро мила
Зоро блага
Путем срца и уздаха
Води ме до раја срећнога