Од Куча до распуча
у време спуштања
небеског синџира
било братство Букумира,
стиснуто под једну стреву
у кучкој планини Момоњеву.
Два брата Букумира
пили месечину
из сунчевог кондира.
Једне гаће шили за двоје
да се Букумири не раздвоје.
и никако гаће да раздеру
на ужас троглавих
у Момоњевачком језеру.
Троглави учине збор,
пили месечину
из сунчевог кондира.
Једне гаће шили за двоје
да се Букумири не раздвоје.
и никако гаће да раздеру
на ужас троглавих
у Момоњевачком језеру.
Троглави учине збор,
пуни наде и страве
да неко изнад језера
не запали двије камене главе.
Троглави старешина
да неко изнад језера
не запали двије камене главе.
Троглави старешина
поред кучких утрина
трочелни зној отире
и троглаво благосиља:
- Крваи нож међу вама
двоглави Букумире!
- Крваи нож међу вама
двоглави Букумире!
Крај језера у кучком Момоњеву
троглави раселише Букумире
као ситну кучку плеву.
троглави раселише Букумире
као ситну кучку плеву.
Данас се Букумири
испод разних знамења
испод разних знамења
питају како своме прићи,
они по Србији, Црној Гори
и вилајетској Босни
и вилајетској Босни
расељени Букумировићи.
Објављено у књигама:
Врачева градина, Београд, 1993. године
и Онебесимо снохватице, Нови Сад, 2016. године