О те борбе, о те битке
што се туку, што се бију.
Јесу ли то речи питке
Ил’ се једна у другу стапа
па тако на трен заличе...
На одраз воде, слапа
к’о рођене за бајке, приче...
А јесу речи то што слади
то што трпи среће цену.
И нада је лажна у данима глади,
што се роди и нестаје у трену.
Све оне љубави и сва осећања,
за сву стрепњу и сву муку
што насташе у данима незнања,
одајем част том пуку!