Александра Броћета: Прољећња пјесма
Теку стихови
као славина
када их
покрене емоција лавина,
љубав се из
лијевка претаче
желећи да
додирне посматраче.
Морски таласи
дочекују и испраћају
туристи се по
навици враћају,
једрењаци и
барке благо се љуљају
морнари и
капетан сидро помјерају. Годишња доба
се смјењују
вјерници се
иконама поклањају,
нада са
љубављу се учврћује
док се
покајани грешник причешћује.
С прољећа
мириси чула буде
у молитви да
рата више не буде,
сунце нас
пријатном топлином грије
процвало
цвијеће са траговима росе
жели наше лице
да умије.
Уздрхтала
планета жели мир
за којим вапи
цијели свемир,
нека нестану
све сузе свијета
желим да
осмијех краси лице сваког дјетета.
17. марта 2022.
љета Господњег
