Кад помислим да нисам довољно јака,
Да се извучем из сопственог мрака,
Ја пишем о времену кад нам љубав беше жарка!
О времену кад нам сјајише сунца јарка.
Хтела бих да те позовем,
Нешто у грудима ми не да мира,
Знам да се наше сунце одавно угасило,
Ја бих да ми само још једном твој слаткоречив глас прија.
Љубио си ми душу,
Љубио тело.
Страст је скинула бели вео.
А ја, бићу једном ко зна чија,
Али заувек ћеш бити моја тајна рана ,
...