Тонем у поноре
Чудан глас ме зове
Шишмиши и црне птичурине
Жуте искрице, самртни плесови
Помућен ми разум
Или неки други Свјетови?
Да Сунце растјера тмину
Из понора да се винем у висину
Да погледам и сагледам
Што ли ме то руши
Чија ме то рука гуши?
Племкињо моја
Напаћена мајко
Прерано изгубљена
Знак ми пошаљи
Душу ми разгали.
Реци као што си увијек знала
Док си ме на прагу чекала:
Мицо, чедо моје
Велике су жеље твоје
Од поносног си племена
Срећа ти није суђена!
Знаш да судба није хтјела
Да одем из нашег села
Вољела сам све наше ливаде
Прашину на путу
И горе на Огради
Јабуку Пранцију жуту
Прве крушке Жетвењаче
За Никоље замрзнуте паче
Перад у дворишту и пуна штала
Бијело платно и пешкире
Што га брђанска рука ткала.
Све то оста
Као да није ни било.
10 пута се селило
Туђе кућерке крпало
И кречило.
Дошла су боља времена
Нова кућица купљена
Она у којој сам
Незамјењена.
Безброј суза проливених
Слава заједничких неслављених
Преувеличана моћ новца
А ти и тата
Без унуке и ослонца.
Опрости ми драга,
Опрости ми мила,
Јесам ли све учинила?
Да сам више с тобом била
Још би ми савјет дала
Како да оставим
Оно што нисам имала!