Колико год хтели да за кратко време посетимо све светиње и да се поклонимо свему, тако нешто није могуће. Понешто се изгуби у ходницима Старог града, главној улици Јафа , сакрије се иза дебелих, вековима грађених зидова и можете се само помирити да ће то остати за неки други долазак. За мене је то Музеј Израела. Једноставно ми време није дозовлило да се препустим његовом богатству.
Зато ми Маслинова гора није промакла. Супругу сам рекла да нема шансе да ћу до подножја пешке и да је најбоље да користимо градски превоз ( који је веома повољан). Стари град лежи на седамсто метара надморске висине , а врх Маслинове горе је на осамсто двадесет.
Ипак за све постоји једно: али.
Кроз наше бројне шетње Старим градом дошли смо до закључка да је најближи пут онај који води кроз њега, без обзира где да се упутимо.
Пре тога смо открили Лављу капију, а када кроз њу изађете из Старог града надомак сте циља, односно подножја.
Чувени брдовити венац дели Кедронска долина од Старог града. Неких десетак минута хода од Лавље капије до успона. Аутобуси ионако иду до успона, а даље се мора пешке.
После преласка улице чујемо српски језик. На обострану радост. Три прелепе Београђанке- мајка са две ћерке, су у Јерусалиму само један дан и управо су сишле с Маслинове горе. Време нас упозорава, могло би се причати, попити кафа , али … Вадим из торбе мапе града и поклањам им. Правимо фотографију и настављамо свако својим путем уз добар осећај пријатељства.
Пред оком нам је заблистао Гетсимански врт са маслинама старим неколико хиљада година. Гласала се духовност подстакнута вечним анђеоским крилима. Маслињак је ограђен, не може се прићи древним стаблима, али се увелико ужива њиховом мирису. За чудо, сунчеви зраци су га обасјали иако се тамни облаци гомилају. Небо нас благосиља, осветљава пут, дела својим моћима. Отвара своја врата.
Пред вратима сам Гетсиманске цркве. Унутрашњост плени. Лаке дрвене столице су поређане испред велике фреске.Исус се обраћа својим ученицима. Ученик сам међу ученицима.
Посећујемо Гроб Мајке Марије и њених родитеља Јоакима и Ане. Клањам се сенима Богородице и додирујем свете камене плоче. Миришу упаљена кандила и букети свежег цвећа.
Улазимо у Цркву Свих нација. Нова лепа грађевина са дванаест купола подигнутих као симбол дванаест нација које су донирале новац за њену изградњу. Плаве се осликани сводови купола, свето небо се преселило у унутрашњост, иако су се напољу сиви облаци ногомилавали, а ветар уносио немир посетиоцима. Супротности спољашње гласности И унутрашњег мира додирују најскривеније странице И несебично одају њихове тајне. С таванице ме благосиљају апостоли и призори из новог завета. У у нутрашњости је мир и мирис тамјана.
Почињемо успон. Врх Маслинове горе је на осамсто шездесет метара, Јерусалим се простире на седамсто. Поплочане стрме улице окићене бројним споменицима.
Куцамо на врата руске Цркве Марије Магдалене, монахињи говоримо да смо Срби и православци, да смо мирољубиви и желимо да се помолимо у храму.
Пушта нас.
Злате се врхови, уздижу четинари, пружа се поглед на Стари град. Палимо свеће и читамо Оченаш, за здравље и упокојене. Слушамо свете речи литургије. Поје свештеник на певљивом руском језику. Хватам се за трагове гласа и чувам их за банатску равницу.
Настављамо пут до врха. Кроз камене отворе на зидовима подигнутим ради сигурности ходочасника, се види Гробље од милион долара, колико кошта гробно место на њему. То је привилегија повлашћених. Јевреји верују да ће када дође до Васкрсења први васкрснути они који почивају на њему, па сви остали паведни.
На висини ветар јаче дува, хладно је, мрси се коса И подижу крајеви марама. Зато је поглед незамислив. На длану се нуди панорама Јерусалима са Старим градом. Узбуђење и радост постигнутим успехом се не може заменити ничим. Ту је место задовољства и осмеха.Свето небо вас додирује И благосиља, душа се пуни надом и вером.
Дишем пуним плућима, уграђујем тренутак у своја сећања.
Спуштање је лакше. Иако је камен под ногама клизав, а кораци ситнији, спуштамо се брже.
Улазимо у Авесаломову гробницу. Кроз прозор иза саркофага се види Купола на стени испод које је некада био Соломонов храм. Заборављају се старозаветне размирице. Остаје само лепота призора и дивљење за бројне уметнике, сликаре и градитеље који су ставрали ову јединствену лепоту.
Нисам одолела. Зато је фотографија ту.
