Да ли ти друштво сад праве птице,
Оне праве, разнобојне, слободне птице,
Не оне челичне, оне сурове, птице-убице?
Дата си свету као вечно надахнуће
И твој глас дуго чуће се, чуће...
Па си међу своје анђеле враћена
И сузом сваке мајке на пут испраћена.
О, мила мала Милице,
У априлу сва деца носе твоје лице,
Које терет је онима што послаше птице,
Оне страшне птице, птице -убице.
Играј се сад безбрижно, Милице, дете,
Не могу оне као ти високо да узлете.
Нико се од њих твог смеха неће спасти.
...
...
...