Сасипам сам на себе сву љагу овог времена.
Остало ми је још мало да живим и носим бреме и семе овог времена.
Волео бих да сам кочијаш и да терам напред време да цури,
Да што пре одем и скинем са себе вечни крст славе.
Заглибили смо дубоко у ово време сујете, славља и дозволили да руководе други нашим душама.
Док бич вијори у мојим рукама и тера ме да идем напред,
Ја стојим поносно и чекам да мој его исплива на површину.
Не волим себе не кријем, али волим друге.
...