Обожавам стару басну
о цврчку и мраву,
читао сам је безброј пута,
Разумем поруку јасну,
мрав је вредан и радан
а цврчак хедониста.
Мрав сваки дан плодове скупља
да зими не буде гладан,
цврчак свира и слаже риме.
Ту ми прича постане шупља,
у њој са доласком зиме
северац хладан почне да завија.
Цврчак остане сиромах, јадан,
заробљен у својој суровој збиљи
на хладном ветру зебе.
Код мрава у топлој шпиљи
увек се нешто лепо крчка,
тада моја симпатија
пређе на страну цврчка,
можда у њему препознах себе.