ПОВРАТАК (ОДЛАЗАК)
Док грмљавина пролама се небом,Не бој се, богови се наши боре,
Да украду наше душе,
Можда ће некад и да нас споје...
Можда ће кише трагове да сперу,
Снегови бели затрпаће сећања на нас,
Ал' доћи ће ветар у пролеће рано,
Развиће цветне путеве до нас,
Дивљих ћеш коња зачути кас,
Доћи ћу мила, тога јутра зором,
Цигани ће са мном певати у глас...
Калдрмом ће бука ићи све до неба,
Латице цвећа падаће на нас,
И тада ћеш душо, бити само моја,
Ни ратови пусти, ни заставе ратних боја,
Раставити неће нас...
Остаће само у пољу заорана земља,
Цветни венац красиће наш дом,
Да о Ђурђев данак усним онај санак,
Како нисам у крвав пошао бој...
ХАЈДУК
Јагодице милују жице гитаре,Клизе прсти, везу звуке,
По виолини весело се гуди,
Сваки мишић у телу ти буди...
Шуште сукње, врте се у круг,
Одзвања смех девојака
Низ Равњански луг...
Нова звезда засија у поноћ,
Повише је у меки памук,
Пламенови ватре цупкају ка небу,
Мирна жена певуши док нуна бебу...
Бистре очи гледају у мајку,
Док се црна сенка прикрада у мраку,
Звонке речи причају бајку,
Поспане се очи са сном боре,
Завијање вукова одзвања са горе...
Борба љута под прозором беше,
У смртни се загрљај дохватише,
Керуша на Турчина да одбрани стадо,
Ал' умеша се сабља бритка,
Посече лако напасника,
Оста керуша да тужно кука,
Није она бранила само стадо,
Крај ње дрхти и чељаде младо...
Болне ране лиже керуша,
Бди над сином свога господара,
Без мајке је дете расло,
Од те ноћи сироче оста,
Тај ће дечак велик' јунак бити,
Хајдучију ће предводити...
Вуковима завет даде,
Хајдуци ће и на ливаде,
На друмовима биће страже,
Дрхтаће душмани што их траже...
Завет Зека испунио давно,
Под храстом биће његов помен,
Осамсто душа одступницу прави,
Сви ко један, хајдучија љута,
Не хтеде турцима с пута...
Жртву дали, вечношћу се овенчали,
Изгинуше Зекини голаћи,
Чак и Али-паша Деренделија поклони се њима,
Благо земљи која Зеку Буљубашу има!
ДЕТЕ
Чега се само људи све сете,Да опишу и најдаље планете,
А ретко се неки сете да у себи виде дете,
Оно мало што у нама чучи,
И неку своју одраслу муку мучи,
Моли родитеље да га срећи научи...
И џаба ти новца, блага,
Ако у теби дете вечно, неуспешно трага,
И тужно чучи, сузе лије,
Јер му не даш да око тебе ручице свије,
Да се тргнеш, замислиш и схватиш,
Да оно право не можеш новцем да платиш,
И да ћеш вечно тако да се патиш,
Ако себе као дете не прихватиш...
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Већина написаних песама се може прочитати на фејсбук страници https://m.me/dragana.alfirovic и истоименом инстаграм профилу @drganaalfirovic (профили су под презименом Алфировић како би сачувала од заборава презиме по женској линији).