_res.JPG)
осјетим додир твоје коже,
без кога се мора,
а не може.
Мирис савршено извајаних руку
увијек је на мом тијелу
исписивао најљепшу поруку.
Још увијек ме твој загрљај
благо, а сигурно стеже,
довољно да ме за тебе
заувијек веже.
Осмијех предивно обликованих усана
пресликава хармонију дугиних сјена
са пољупцем као сочним грожђем
чини да летим сазвјежђем.
Још увијек очекујем боју твог гласа
чији се звукови спуштају долином Врбаса,
жеља и нада за тобом се не гаси
молим се да сретнем човјека да ме од тебе спаси.
29.3.2022. љета Господњег
_______________________________________________________________________
