ГЛУВО ТКАЊЕ
У теби
Ничег сем зјала
Разапињеш их
Ваздан
Премотаваш калеме
У мртвој игри
И глувом ткању
Шупље очи
За празну главу
У теби
Ничег сем зјала
Боду
Сред мозга
Черупају вријеме
Небу би
Поскидале звијезде
Да се угнијезде
У теби ничег
Сем зјала
КОЛИЈЕВКА ГАВРАНОВА
У сјени
Гавранових крила
Косовка отима ране.
Умјесто свијећа
Очи горе,
Варницом
Небо пале.
Дрхти пламен
Одсањаног доба.
Вјетар пепелом
Границе шири.
Подијелисмо
Ране и гавране,
И увену гора
Божурова
У колијевци
Црних гавранова.
Ластавице
Слијећу на селишта,
Гавранови
Праве излетишта.
Сузе лију
Божур да залију.
Гавранови
Слете и попију.
Како царства
Оцрташе путе
Гавранови,
Никад да заћуте./Пећаршијом надјачали звона.
ПЈЕСМА ТАРИ
Нећу сузом
Уцвијелити Тару,
Ни купати
Овај живот
Голи,
Да ме носи
К'о на срцу
Рану,
Нећу душом,
Замутити
Тару.
Нек вирови
Немирне воде,
Купају
Дивљине зов,
И очи буду срећне,
Над Таром
Зеленом.
П.С.
Пјевам Тари
Да Дрину ојача.
Нек тече радосница,
А не суза плача.
ЧОВЈЕК И ПАС
Нова година .....
Човјек и пас
На контејнеру
Зинули
Изнад оглодане
Кости.
Запјенили...
Гркљан уз гркљан.
Зјенице се шире.
Глад развалила уста...
Гризе и пса и човјека.
Гола кост
Зубе поломила,
Пријатеље завадила.
Азил паса
О псима брине,
Док човјек
На контејнеру,
Учи да режи,
Или да погине.
(2013)