Лука Драгојловић: Чаша вина

Чаша црвеног вина,

Сведочи пламену страсти,

Којег гутљаји чежње за тобом не могу да угасе. 

Та чаша, 

На ивици стола, 

Тако је прозирна,

 Да кад погледам кроз њу, 

Видим визију живота са тобом.

Адвокат је чаша мени, 

Мојим осећањима према теби. 

Она, 

Крије тајну, 

Нашу бајку, 

Али просуту у реку Мајну. 

Моје усне су суве, 

Ти долазиш и одлазиш,

Ни жеђ утолити не могу, 

Зато ме сваки гутљај боли. 

Чаша црвеног вина, 

Једног пијаницу скроји

И сада судбину му кроји,

Учи га како се неко, 

Кога немаш, 

Воли.