Месечевом стазом
И мрачним улицама
У срцу мом празном,
Знам да можемо, само ме прати.
Корак по корак, нећемо стати.
Осмехни се, окрени се!
Увек сам иза твојих рамена.
Кријем се између своја
Два образа румена.
Срце те дозива упорно.
Пожури, сувише је напорно.
Предајем ти се, чувај ме!
Играћу улогу затамљене ноћи,
А ти буди мој месец.
А када дан крочи
Буди она прва светлост
Која допире у моје очи.
Заплешимо под светлима града,
Улицама без краја у сред маја,
Све до небеских ограда
Где звездана киша пада,
Где се месец својој ноћи нада.