 |
| Светлана Цеца Станковић на Београдском сајму књига |
Читај ми ноћас стихове Црњанског
У "Смирај" дана преплави ме срећом
Окупај ми душу у свету божанског
Обгрли ме љубављу већом и највећом
Нек ти речи струје ко "Ватромет" силни
Све кроз срце нек пршти лепота
Глас хоћу да чујем твој драги и умилни
Сажали се на ме, није то грехота
Читај ми ноћас стихове Црњанског
Растерај све туге, однеси "Самоћу"
Просветли ми путе у свету божанског
Само речи, речи желим, желим и хоћу
Осмехом ми благо завири у груди
Као "Путник" прођи, осветли ми снове
Стани, не дозволи тами да ми суди
Читај ми ноћас стихове Црњанског
"Успаванка" нека буду речи твоје
Обасјај ми стазе у свету божанског
Нек у срећи, немо, куца срце моје
Нек ме "Очи" твоје погледају сада
Плаветнилом мој цео свет обоји
Не дозволи, не дај, да нестане нада
Речима нежним све од среће скроји
Читај ми ноћас стихове Црњанског
Остави свој "Траг" и печат на мени
Расцветај ми врте у свету божанског
Прецртај границе и у загрљај ми крени
Подари ми "Љубав", предај ми се цела
Уснама ме љуби, у страсти све распали
Огањ нека гори све на њедра бела
Разум ми помути и у жељу разгали
Читај ми ноћас стихове Црњанског
Крвоток ми "Причом" кроз вене нахрани
Разбуктај сокаке у свету божанског
Од тишине и туге срце ми одбрани
"Ветри" нек нас споје све у једно биће
Јер "Ружа" си "Бела" , голубица мила
Нек нам јутро све у сјају изсвиће
Моје снове ти, све си одсанила
Читај ми ноћас стихове Црњанског
Па нек речи твоје моја "Химна" буду
Осветли ми разум у свету божанског
Похрани за тобом ову главу луду
Благо срцу
Ето мени, ето мени што ми јаде ваке даде
Љубав неста све ми стаде, све ми стаде
Ето мени, ето мени бол ми туга око срца
Ништавило уби сутра па све грца, па све грца
Ето мени, ето мени што се теби надам вазда
Немир душе па све страда, па све страда
Ето мени, ето мени што ми разум пусто сније
У самоћи тебе иште па све бије, па све бије
Ето мени, ето мени јутарња ме звона буде
У неповрат она зову ко да суде, ко да суде
Ето мени, ето мени дан за даном у заборав
Стазе моје остављене само коров, само коров
Ето мени, ето мени тужно ли ме око мије
Тебе жели, тебе моли ал све крије, ал све крије
Ето мени, ето мени ћутна мучна све те воли
Туђинца ти си драга па ме боли, па ме боли
Ето мени, ето мени што ми живот чемер туга
Тама ноћ је овде сада теби дуга, теби дуга
Ето мени, ето мени кад ми жеља твоја рука
Ал ме грли тугалица само мука, само мука
Ето мени, ето мени бол ме чува све је теже
У вртлогу јецај суза све упреже, све упреже
Ето мени, ето мени јадиковка свуд се пише
Празна душа отупела па не дише, па не дише
Ето мени, ето мени ноћца пута нема сјаја
Благо срцу тек да куца ето краја, ето краја
Легла туга, па ме гледа
Наборано њено чело
а коса јој дуга, седа
суза мутна, око бело
легла туга, па ме гледа.
Једва дише срце њено
усне неме, кожа бледа
све у муци заробљено
легла туга, па ме гледа.
А што гледиш туго мене
што не идеш путем својим
у године остављене
пусти ме да сате бројим.
Што не збориш туго моја
истину ми сада кажи
судбина је горка твоја
око тебе само лажи.
Шта ћу јадан, немам куда
те пригрлих тугу своју
стаза нам је мрачна, луда
бол болујем с њом у боју.
Насмеши се туга моја
сузе среће заплакала
није сама, није своја
све ми боли даровала.