ПИСМО БРАНКУ МИЉКОВИЋУ
Принче поезије, драги Бранко,
Обраћам ти се на пер ту,
што свакако не бих
рецимо у Француској седам.
Али не, изговорио си ту прејаку реч,
која је покренула механизме зла.
Питам се, шта ли би тек написао
да си поживео коју деценију дуже?
Да си добацио до нашег времена,
Да ли би имао Фејcбук профил?
Колико би имао пратилаца?
Драги Бранко, данас сам ја
дупло старији од тебе
и за два твоја живота,
шта сам написао?
Пишем ти ово из времена у коме поезију сви пишу,
али не, то није остварење твојих идеала,
него нешто потпуно накарадно.
Постоје и данас добри песници
и они изговарају јаке речи,
можда и прејаке,
али нема одјека.
Тиражи су смешни,
издавачи избегавају поезију,
књижевна критика такође.
Једино се још држе читаоци,
који ми све више личе
на оне најупорније
испираче злата са Пека.
КАД УМРЕ ПЕСНИК
Песнику Миодрагу Р. Пертовићу
(1954-2011)
Кад умре песник
за кога никад ниси чуо
Нити га читао
Нити си чуо за његову смрт
Ни за живот његов
Који ти је био савременик
Удаљен неколико стотина
километара од тебе
Неколико деценија
Неколико песничких година
Не светлосних
И кад до тебе волшебно
Промислом
Дође његова књига
И кад се одушевиш
И кад ти буде жао
што га ниси упознао
Тад коначно схватиш
Да је истина
Да песници не умиру!
МРТВО МОРЕ
На мртвом језику пишем
за мртве читаоце
Мртва слова
и мртве речи
Књиге ми пуне
мртвих шума
и мртвих река
Мртва ми славља
и мртве туге
Мртве ми победе
и мртви порази
Не брину ме мртви преци
ни што ћу им се једном
придружити
Него ови што са мном
једу и пију
раде и причају
исти ваздух удишу
а у њима ничег живог
Нисам ту
Искључио сам звоно
због свих вас незваних
који нешто продајете
сакупљате прилоге
поправљате кишобране
оштрите ножеве
анкетирате
Искључио сам звоно
и сад ми звони у глави
Чуљим уши ишчекујем
кад ће неко од вас незваних
да ми покуца на врата
Не ради ти звоно
исчуђавају се пријатељи
као да ме не знају.
СВЕ ЈЕ У РЕДУ
Стоје у редовима
Они који не читају
између редова
Не читају
Између редова
Они који не читају
Ништа
Они који не читају
Ништа
Стоје у редовима.
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Објављивао је у многим часописима за културу и уметност у Србији и иностранству.
Заступљен је у више песничких антологија од којих су најзначајније двојезична (српско-руска) антологија српске поезије друге половине XX века "Из века в век" (Москва, 2003.) двотомна антологија српских песника рођених у периоду 1946 – 1996. "Фигуре у тексту – градови у фокусу" (Крагујевац, 2019.) и антологија "Србија 2021 песници света".
Збирке поезије:
"Скраћени бескрај",1996.
"Невреме", 1998.
"Глинени људи", 2001.
"Глинени људи" (друго измењено и допуњено издање) 2011,
и "Истина о смрти је лаж", 2019.
Песме су му превођене на енглески, руски, француски и мађарски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи и ради у Београду.