Птице су утихнуле
Срне се у шуму сакриле
Поток се заледио
Вјетар олујом запријетио.
Крештави црни гаврани
Папук су немилице салијетали,
Каква се то грозна сила
Зар ће опет наша села
Рађати се из пепела,
По три пута запаљена
До темеља уништена?
Водили су ђецу ,старце
Лешевима затрпали наше кланце
Омладину без потомства
Одводили пут Јасеновца.
И многе је шума скрила
Од смрти их заштитила
Да би сада поново
Пролазили кроз пакао.
Старе ноге од олова
Главе сагнуте од болова
На силу растрганих успомена
Бјежали су од погубног пламена.
Мала торба ђедова
Имовина сва његова
Са мало круха и сланине
Оставио је вољене Лисичине.
У колони туге
Провели су ноћи дуге
Наши Ћералинци,Комечанци
Старокривајци ,Лисичанци
Сва Брђанска напаћена
По ко зна који пут је исељена.
Опраштали се у сузама
Тумарали Папучким стазама
Без снаге, исцрпљени и сломљени
Али одлучни,новом надом вођени.
Топлином их дочекала Бања Лука.
Прихватна станица
Славонских избјеглица.
Уточиште за гладне и уморне
Наше очеве ,сестре, ђедове
Бања Лука, горда, племенита.
Залијечила,
Нову снагу улила,
Отпремила је на све стране
Наше Славонце протјеране.
Нове куће саградили
Нове нараштаје одгојили.
И у спомен тешких дана
Састају се са свих страна
Бања Лука и вољена Славонија
Заувијек побратимљена.
Сада и убудуће ,
Нек се слави
И никада не заборави!