ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ
Згажена нада узноси исконску жељу освете одбачених синова
У мрежи истине и лажи остају вјечно затворене
Све блудње једног покољења
Мирис непожњевених руковети времена
У игри бивстовања и умирања
Силни и нејаки налазе слутњу славе и пораза
Дивља снага мушкости оплоди крвљу и сјеменом
Утробу наше прамајке
У калу времена одојчад несреће
Налазе жуљевито уточиште за прашуме сјећања
На празник мртвих
Свијеће вјечности пале и дозивају давно умрле
Наша недорасла дјеца
ОМЧА ТРАЈАЊА
Око врата украшена омча трајања
Подножјем врелих мисли оргија непризвана патња
Из предигре настањених порока леже се ларва презасићености
Окамењен стојим пред нескладом сопственог наличја
Рашчешљавам назеблу гордост
Прамичак таштине лебди у наговјештају врхунца
Безнадан назирем лавиринт живота
С(УМОРНА)
Дарована прегршт жеља умирућем дану
Бујицом бесмисла заплива дуго припремана одступница
Зазвонише уморна чула на узбуну
Све је изгубило свој облик
Упрошћена животна логика
Излишним ми се чине и дан и ноћ
И живот и смрт
И рај и пакао
Одумиру ријечи
Спасење ниоткуда
РЕВЕР СУДБИНЕ
У замаху инерције обремењене преокупације
Саткане споне између аргумената
Скамењена диригована ослушкивања
Мамурлуком искупљења излијечена носталгија
Однекуд запуштена одмазда
Утањене неразједињене меланхолије
На реверу судбине окачене алке загонетки
ОБРУЧ ОБЗИРА
Појам даљина добија значење присности
Хладноћу разума топим
Сугестивношћу надражених чула
Стечена отпорност
На враголасту игру женске ћуди
Опојност блуда квари незаштићену љубав
Приврженост ме држи у обручу обзира
Одсуство драгог бића
Убрзава рађање узалудне жеље
ПРОЛАЗНОСТ ЖИВЉЕЊА
Окови коначности живота спутавају испуњење сна
О рађању без умирања
Пребјегле душе безбожника очајно траже смирај
У паници одлазећих живота и незнању долазећег порода
Последња суза без опроштаја тешка је као клетва бачена
У глувој ноћи
И срце постаје невјерно и болу и радости
Колијевком и рођењем славни умиру као жртве мржње
Непознатих и одбачених
У сутонима младих душа смежуране старице налазе подстицај
За своје изанђале животе
Иронија садашњости изњедрила је судар свелих изданака прошлости
И неразумних идеја будућности
ЈА
Незатрпане гомиле мемљивих мисли лагано труну
И ослобађају глас на распуклим уснама
Садашњег мене
Корачам уназад несигурним кораком
И неразумно кидам ткиво прошлости
Палећи живице некадашњег мене
И исушујући заостале рукавце мог крвотока
У модрицама насталим каменовањем
У пређашњости зачиње се клица будућег праштања
Да мрзим не могу, да волим морам
И зато тежим споју изгубљеног прошлог
И траженог садашњег мене у будуће ЈА
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Ранко Гребовић је рођен 1972. године у Бијелом Пољу, Црна Гора.
Поезију пише од раног детињства и учествовао је на бројним књижевним вечерима и конкурсима. Песме су му објављене у зборницима поезије „Ватра коју не видим“, „Мој град“, „Далеке ствари које личе“, „Љубави од стакла“, „Тројица из Градишта“, „Пјесници без граница“, „Без љубави твоје“, „Жубори са Моравице“, „Вршачка поетска сусретања“, „Шумадијске метафоре“, „Жива вода православља осам векова нас напаја“, „Слобода“, „Пјесници који додирују љубав“, „Месопотамија“, „Oловко, не ћути“, „Поезофија“, „Између два света“, „Пјесме Андрић граду “, „Зборник чувара традиције“, „Паланачко поетско лето “, „Заувијек ћу бити дијете“ „Трагови на песку“, „Шраф“,“ Панонски галеб“ , „Синђелићеве чегарске ватре“, затим у зборнику Књижевне омладине Јагодине, зборнику Удружења књижевника „Стојан Живадиновић“, зборницима удружења Српско-бугарског пријатељства и др. Објављивао је поезију у часописима „Братство“, „Јесењин“, „Књижевна реч“ „Aвлије“, „Етна“, „Сцена Црњански“, „Афирматор“ и др.
Био је дугогодишњи члан Студентског књижевног клуба „Бранко Миљковић“. Такође је био председник Књижевне oмладине Србије. За време његовог вођења КОС-а лист „Књижевна реч“ је доживео ренесансу.
Ранко Гребовић је по занимању просветни радник. Живи у Београду.
__________________________________________________________
