У овој збирци, он нам преноси јединствено искуство потраге за песничким „ја“, кроз мотиве из историје, митологије, религије, али и свакодневнице. У средишту његове потраге је аутентични глас којим ће моћи да пренесе своја поимања живота и смрти, добра и зла, светлости и таме, јер управо такви поларитети помажу му да сагледа ширину живота и разноврсност могућих интерпретација света који га окружује.
У дијалогу са митским јунацима, природом и свемиром, он обликује свој глас, али пре тога проналази и прихвата себе каквим јесте. Дозива дете у себи, знајући да ако га изгуби, губи и најискренији доживљај света који му је потребан да би писао, да би живео. У песми песми „Тајна“ он исказује велику љубав према том детету, јер оно га спречава да се отуђи од себе и изгуби на свом путу:
„Волим те
Волим те више него иког
Желим те више него иког
У песми „(Не)Живи“, он такође инсистира да „Ниједна цијена вриједна није / Ђетета у вама“, подсећајући читаоца на немерљиви значај прихватања самог себе онаквим какви у сржи јесмо.
Кроз мотив детета, песник слави живот, али тек када прихвати смрт он проналази глас којим тај живот може преточити у јединствену мелодију. У песми „Пролазак кроз пустињу“, он се пита: „А, ко сам ја кад је све спаљено“ и схвата да је човек оно што заиста јесте само када се ослободи страха од смрти. Тада он открива свој песнички глас и моћ коју тај глас има:
„Сада сам попут мелодије
Глас који обликује
Најљепшу рајску арију...“
У песми „Тмина”, наилазимо на сличан мотив. Песников Бијели ђечак трчкарао је са смрти све док се није сломио и препустио своју душу страшилима око себе. Али то потпуно препуштање смислу који изнад свих нас и прихватање страха даје нову мелодију његовом певању, те његов глас постаје шкрипа демона, отварајући једну сасвим нову перспективу на свет.
Ова потрага и сви изазови које она ставља пред песника прожета је емоцијама чија јачина не јењава кроз читаву збирку. Кроз комплексонст и интензитет тих емоција, песник схвата да на његова питања о идентитету и животу не постоји једноставан одговор. Његово песничко „ја” није црно-бело, а није ни стално. У песми „Неон“, он каже:
„Губитак себе
Проналазак
Хипнотичко лудило“
Овим стиховима песник указује на емотивну буру кроз коју добровољно пролази да би дошао до онога за чим трага. Схватајући комплексност механизма личности који мора да поседује, он прихвата себе и као „божјег слугу“ и као „невјерника“ у исто време. Јер свет сам по себи није једноставан и није црно-бео. Највеће животне истине знају и да боле и онај ко жели да их открије, мора бити отворен за све перспективе.
Иако „Други свијет“ представља прву збирку, она се врло зрело носи са питањима које песник поставља себи и свету. Мотиви и емоције које у себи садржи довољно су аутентични, а истовремено и довољно нам познати да их доживимо на један снажан начин. У целини, ова збирка је један позитиван пример песничке истрајности и врло инспиративно штиво за оне који покушавају да пронађу себе у сваком смислу.
Извор:
https://srpski.anglozine.com/pesnicka-teznja-i-pesnicki-glas-u-zbirci-drugi-svijet-milisava-rosica
/