 |
| Радован Бећировић Требјешки (1897-1986) |
Шта да кажем да не буде мало
Дијаманту поезије епске
За чију се душу вјечно моле
С Хиландара православне фреске
Шта бих реко' или написао
Ненадмашном епском виртоузу
Јер стих сваки из његовог пера
Радосну је истјериво' сузу
Стиховима описо' је својим
Рода свога највећа стратишта
Поносан је у животу био
Што је рођен у селу Љевишта
Пјесме су му на ране мелеми
Свакој Србској напаћеној души
Вјечни занос што слободи стреми
Отео је забораву давне
Многе битке из старих времена
Многе људе и јунаке славне
Браниоце Србскога имена
И примјере јунаштва и чојства
Ђе су гусле биле бедем врући
Јер свјетска се историја чита'
А Србска се учи пјевајући
Да не бјеше овог великана
Што на небу царује му душа
Вјерујте ме моја браћо драга
Мало ко би данас гусле слуша
'
Његова је рима вазда сјекла
Као сабља Милошева бритка
Док свијета и вијека траје
Слушаће се "Мојковачка Битка"
Епиком је чува' спомен давни
Из јазбине врага је истјера
Како рече један пјесник славни
Пером својим засјени' Хомера
Да Његошев ум ми мишљу влада
Свештеника, владара, пјесника
Описати не бих мого' Барда
Из Бијеле општине Шавника
Што у Никшић пресели касније
Да се Србство поноси и диви
Ту напусти овај земни живот
Ал' остаде вјечито да живи
Што вођаше борбу непрестану
Златним пером против вражјег кота
Што никада за живота није
„Прут сломио из туђега плота"
Што описа бојеве и битке
Ваистину какве су и биле
Кад су Србске гинуле армије
Бој бијући потив вражје силе
И зато ћу док живота траје
Са поносом до суђеног дана
У пјесничком срцу закључати
Епског Барда Хаџи Радована.
__________________________
Радован Бећировић - Требјешки је рођен 7.
априла 1897. године у горњоморачком селу Љевиштима. Бећировићи потичу од
Никшићког племена Требјешани, те одатле наставак у имену пјесника. Поред
Радована, отац Новица и мајка Солумија су имали још петоро дјеце. Са женом
Јеленом (удатом Шћепановић) има сина Крста-Бећа. Шесторо Јеленине и Радованове
дјеце је умрло јако рано. Још док је био јако мали, његова породица се сели у
Дробњак, у Горњу Бијелу, где Радован проводи и највећи дио свог живота. У
Шавнику завршава три разреда основне школе. Док је као дијете чувао овце,
надарени пјесник је своје стихове и мисли записивао оштрим каменом на плочастим
стијенама. Као регрут учествује у Мојковачкој бици, након које бива заробљен и
одведен у Мађарску. У заточеништву настају и његове прве пјесме „Глад у Црној
Гори“. Период између два свјетска рата Радован проводи у Горњој Бијелој, где
поред уобичајених домаћинских послова, пише и пјесме. Након пјесме „Мојковачка
битка“ постаје познатији у народу, а након песме „Погибија краља Александра“ од
краљице Марије добија орден Краљевски орден Светог Саве. Рођени Радованов брат
Милован гине 1941 год. у Пљеваљској бици. Радован се опредељује за четнички
покрет, те након рата бива једно вријеме затворен од стране социјалистичких
власти. Доста путује по свету, и то у задњој деценији свог живота. Између
осталог обилази Јерусалим и Хиландар. „Под овом сам плочом лега, као сужањ
жељан свега“, гласи епитаф на пишчевој надгробној плочи, чије је стихове још за
време живота Хаџи Радован Бећировић Требјешки записао.
Радован
Бећировић је опјевао све српске владаре и тешко да постоји знаменити српски
јунак, а да није поменут у некој од његових пјесама. Његово богато стваралаштво
се може подијелити у три периода: прије, за вријеме и пјесме које су настале
послије Другог свјетског рата. Прво су штампане појединачне пјесме: „Косовски
бој“, „Мојковачка битка“, „Горски престо“, „Крновске легенде“, „Смаил-ага
Ченгић“, „Омер-пашина година“, „Женидба бега Љубовића“, „Кривошијска буна“... Сабрана дјела су исписана у три књиге: „Царев
лаз“, „ Поломљене сабље“ и „Горски престо“, на укупно 777 страна, као и посебно
издање аутобиографије „Од млинара до барда“, а најпознатијa његоваа књига је „Стабљике Српства“.
БИЉЕШКА О АУТОРУ
Радојица Николе Брајовић рођен 9.05.1979.
у Погорици. Основну и средњу школу
завршио у Даниловграду.
Живи и ради у Даниловграду.