Као птица злослутница
махнуће бол својим крилима,
а ја ,као да нешто најлепше је,
пожелећу јој добродошлицу
Дочекаћу је као да је спасење,
избавитељ и видар, лечник срца,
а не његов укоп који га на лом наводи
Тело је навикло на утваре,
коби зле и црнила,
све што на таму и мук сећа.
Годинама живи од капи суза
које га ноћима заливају,
покушавају тај цвет са земље да уздигну, али залуд, још више савија се
Душа није висибака која из снега проникне и чија белина надлепша пахуље.
Налик је повијеној врби илити
трошном, старом дрвету пуном годова.
Сваки један год - један лош дан, лоша реч, бол и сен.
Као птица злослутница махнуће ми бол својим крилима, а ја се нећу снаћи да одгурнем је.
Снажно ћу је привити уза се, похрлити јој у загрљај, држати је чврсто
да не ишчезе бојећи се да после ње и среће која је пре ње битисала у мени не остане празнина.
