Долећем ти соколовим крилима
стижем за трен у својим мислима.
Да додирнем твоје љепоте простране
Рељеф ти је исклесан од смарагда зелена,
оштре стене бастион јуначког племена,
неосвојиви осташе врхови Ловћена
свака је вреднија од драгог камена.
Док Споменици се злате под зрацима сунца
у мојој души сијаће огњена статуа Мојковца
када за мене брат проли своју крвца.
Уклеса јуначко дело златним длетом
памћење на спас братском слогом светом.