ЈА САМ САМО
ПЈЕСМА
Ја сам само пјесма
а душа ми је стих
душом пишем
и памтим твој лик.
Ја сам бијели папир
бео као јутро снежно
буди на њему пахуља
и воли ме њежно.
Срце ми је мастило
што по папиру шара
и најљепше стихове
с љубављу изговара.
Буди моје перо
срце ми нахрани
да и мени дођу
најљепши с љубављу дани.
Тада ће строфе
саме да се роје
у пјесмице миле
саме да се споје.
Ја сам само пјесма
а душа ми је стих
душом пишем
и памтим твој лик.
Ја сам бијели папир
бео као јутро снежно
буди на њему пахуља
и воли ме њежно.
Срце ми је мастило
што по папиру шара
и најљепше стихове
с љубављу изговара.
Буди моје перо
срце ми нахрани
да и мени дођу
најљепши с љубављу дани.
Тада ће строфе
саме да се роје
у пјесмице миле
саме да се споје.
БИЛА НЕКАД ЈА
Била некад ЈА
насмијана дјевојчица
увијек ведра лица
твоја мала цурица.
Била некад ЈА
која те је пјесмом китила,
сад је дубок санак уснила
и тихо нестала.
Била некад моја пјесма
сад и она утихнула
у пепео нестала
са животом престала.
Била некад моја пјесма
у којој живео си ти
А сад оста она нема
јер код мене тебе нема.
Била некад љубав јака
а сад само је сећање пусто
да је љубав лијепа и лака
само у бајкама.
Били некад МИ
као једно биће
дивну љубав снили,
уживали у тренутку среће.
Била некад ЈА
а сад остала само тачка
и на пјесму и на стих
и на твој још увијек драг лик.
БОЛ
Суза у оку, бол у грудима
тешко је кад те неко повриједи,
ех, шта је ово у људима
зашто му је само мисао да те увриједи.
Мршави, дебели, високи, ниски
сви смо различити, веома блиски.
Најтеже је кад те повриједи онај кога волиш
ту увреду не можеш никад да преболиш.
Како тада срце боли, и свака ти на ум радња пада,
воли, праштај - одзвања у глави
ал' душа тада
у очај пада, у болу се дави.
ВОДИ МЕ У НЕКИ ЉЕПШИ СВИЈЕТ
Води ме у неки љепши свијет
гдје нема трња, само ружин цвијет.
Гдје Горска ружа своје снове снује,
гдје се само пјесма чује.
Води ме далеко, што даље одавде
у љепши свијет, гдје се руже саде,
гдје птица пјева пјесму љубави,
гдје се доброта слави.
Води ме у свијет раја,
брзо, прије Првог маја.
Води ме стазама од рузмарина
тамо гдје вољена драгом точи црвена вина.
Води ме у далеке предјеле чаробне
гдје ћемо да се волимо и једемо бомбоне
и јагоде са чоколадом
и узимамо пољупце крадом.
Води ме, љубави, у загрљаје твоје,
то је чаробно мјесто моје.
Даруј ми усне меке
и пољупце твоје далеке.
ПЈЕСМА ЉУБАВИ
Као што Ерато чува пјесму своју
тако и ја чувам љубав моју,
и док Хипате свира на лири
ја пишем пјесму љубави.
Пјесма љубави, њежна, мека
тече као бистра планинска ријека.
Почиње словом среће
затим ријечима њежности,
тако слово среће буде много веће,
завршава се интерпункцијом љубави.
Таква пјесма постаје дефиниција љубави
која се у животу слави
јер пјесма је круна љубави.